У холу Владе АП Војводине приређена је промоција књиге „Парменид и друго“ мр Јовице Ђукића ( 1961 – 2012), који се од 2004, па све до 2012. налазио на дужности покрајинског секретара за финансије.
Бројне угледне госте, покрајинске секретаре, колеге мр Јовице Ђукића, његову породицу и пријатеље, најпре је поздравио председник Владе Војводине др Бојан Пајтић захваливши се на доласку свима који су волели и поштовали мр Ђукића.
„Ми који смо га знали… могли смо да слутимо да Јовица пише песме. Али нисмо. На шта би то личило да покрајински секретар за финансије – страх и трепет за све који су икада потрошили и један буџетски динар – ноћу слуша Моцарта, загледан у бескрајни плави круг?
Ми с којима је радио… могли смо да видимо да су његови буџети и завршни рачуни прецизни и складни као сонетни венац. Али нисмо? Ко би икада поверовао да магистар права и практично доктор економије, ниже цифре и бројеве прецизном метриком у савршене строфе?“, истакао је др Пајтић на постхумној промоцији збирке песама „Пареминид и друго“, аутора Јовице Ђукића.
О овој књизи, чије је објављивање подржала Влада Војводине, поред председника Пајтића говорили су песник Ранко Бабић и књижевни критичар, песник и есејиста Селимир Радуловић.
Кроз своју надахнуту критику, посвећену делу свог пријатеља, аутору необичне збирке песама, Радуловић примећује да у кљизи има и златнога и бисернога труда, али и плода каогод и немира, који је мучио аутора и омогућавао му да тражи пут преко свих светова. Како су још истакли и Радуловић и Бабић, када би се држали школских, књижевнокритичких мерила, онда би се ова књига назвала песничким првенцем а њен аутор песником почетником. Међутим у случају Јовице Ђукића, најпре реч је о књизи која плени умећем песничке артикулације, зрелошћу певања и мишљења, лакоћом упесмљавања, те свешћу да смртни човек судбини не умиче, атмосфером, духом и дикцијом „надлетео себе сама.“
„Сам наслов књиге заправо први део дводевне синтагме,неминовно води ка једном од најеминентнијих имена из света философије. Реч је о Пармениду из Елеје, пресократнику који је живео у VI веку пре наше ере. У његовој поеми о природи, богиња га поучава да нешто нужно постоји или да не постоји. Ако постоји оно мора бити ненастало, непропадљиво и недељиво. То парменидовско једно указује на поље конфликта између разума и искуства, те отуд додатак у наслову књиге Јовице Ђукића Парменид и друго,“ појаснио је Радуловић.
Стихове из ове књиге говорио је глумац Југослав Крајнов у пртњи виолинисткиње Александре Мајтан.