Нови Сад/Меленци, 8. септембар –Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић ипредседник Месне заједнице Меленци (општина Зрењанин), Ивица Миливојев,потписали су данас уговор о додели шест милиона динара за пројекат детаљниххидрогеолошких истраживања, ради обезбеђивања водом језера Русанда уМеленцима.Наиме, због поремећаја нивоа подземних вода,услед изградње система Дунав-Тиса-Дунав, у сушном периоду долази до исушивањапојединих делова, а понекад и целог језера и тада се подлога – житки муљ поповршини претвара у типичну „слану пустињу“. Услед честих и снажних ветрова,иначе типичних за подручје Баната, долази до издувавања „слане прашине“ изисушеног језера, која је врло агресивна и изазива сушење биљног света наширем подручју језера. С обзиром да се ради о изузетно споро обновљивомресурсу (пелоиду), овај процес доводи и до губитка квантитета и квалитета, штодугорочно негативно утиче на одрживи развој Бање „Русанда“ у меленцима.
Према речима покрајинскогсекретара за енергетику и минералне сировине Радослава Стриковића, циљпредложеног пројекта је да се језеро Русанда обезбеди потребном количином водечиме би се спречило његово исушивање и у екстремним климатским приликама.Тиме би се са једне стране сачувале од природне ерозије резерве и квалитетлековитог блата-пелоида, а са друге стране спречили неповољни утицаји „сланепрашине“ на животну средину на ширем подручју језера „Русанда“. Стриковић једодао да је предвиђено да пројекат буде реалозован до половине децембра, докада ће бити ископано 3-4 базена, у зависности од резултата хидролошкихистраживања.
Иначе, бања "Русанда"код Меленаца има дугогодишњу лечилишну традицију засновану на коришћењулековитих својстава минералног блата – пелоида из језера Русанда. Само језерозахвата површину од око 4 км2. Дубоко је око 0,5 до 1,5 метара, а дно јепокривено лековитим блатом – пелоидом дебљине од 0,5 до 1,3 (максимум) метара.Досадашњим истраживањима и испитивањима утврђено је да се лековита својствапелоида и воде у језеру заснивају на високим концентрацијама халоида (хлор,бром и јод) и алкалија (натријум, калијум и магнезијум) и по томе су врло сличнипелоидима из Игала и неких других места на Јадрану као и онима на обалама Црногмора. Међутим, својства која су лековита за људски организам, у случајевима докојих се скоро редовно долази у сушном периоду, постају штетна за животнусредину, а пре свега на биљни свет на ширем подручју језера.