Покрајинска секретарка за енергетику и минералне сировине Наташа Павићевић Бајић потписала је данас уговор о додели новчаних средстава са директором Опште болнице из Суботице, Гораном Бићанином, за реализацију прве фазе пројекта „Уштеда енергије и успостављање стабилне и сигурне производње паре у Општој болници у Суботици“. Прва фаза пројекта обухвата уградњу гасног парног котла високог коефицијента ефикасности. Вредност ове фазе пројекта износи 24 милиона и 400 хиљада динара.
Јавности је презентован овај планирани пројекат, као и већ реализовани пројекат уграђених соларних постројења за загревање санитарне топле воде у овој болници, са циљем да се укаже на економске ефекте – уштеде постигнуте коришћењем обновљивих извора енергије и применом принципа енергетске ефикасности.
Наташа Павићевић Бајић је истакла да имплементација свих пројеката, који се односе на смањење потрошње енергије из фосилних горива и на потрошњу енергије из обновљивих извора енергије представља не само циљ Секретаријата, већ је то приоритет, како регионални, тако и национални. Данашњом презентацијом пројеката указано је на то како се дугорочно добром организацијом може утицати на повећање економске исплативости сваке јавне установе и колико на то утиче енергија. Енергетски пројекти морају се дугорочно планирати, они су веће инвестиционе вредности и морају се спроводити у фазама. Болница у Суботици је пример добре праксе за континуирану имплементацију енергетске ефикасности и смањења потрошње фосилних горива, као и за очигледне економске ефекте – уштеде, које ће се најпре огледати на буџет сваке јавне установе, а применом овог принципа, ефекти ће бити проширени и на читаву државу.
– Пример болнице у Суботици треба да буде показатељ и пут свим јавним предузећима и јавним установама, као и сваком појединцу, јер сви морамо да смањимо потрошњу фосилних горива, како би се на тај начин најпре смањили трошкови самих грађана. Ових дана се много говори о набавци енергије и њеној цени и сигурно је да ћемо у будућем периоду морати да се усаглашавамо и ценовно са свим земљама у региону, што за нас конкретно значи поскупљење свих енергената – истакла је Павићевић Бајић и додала да је ово пут да помогнемо нашем региону, држави, а самим тим и сваком грађанину понаособ.
Секретаријат је у претходне две године суфинансирао пројекте који се тичу коришћења обновљивих извора енергије (на првом месту биомасе), и енергетске ефикасности. Конкурсима су обухваћена пољопривредна газдинства, сточарске фарме, привредници, јавне установе и установе социјалне заштите, тако да већ има велики број примера добре праксе са конкретним економским ефектима. На овај начин подстиче се развој сточарске и повећање укупне конкурентности пољопривредне производње, као и даљи подстицај развоја привреде.
Како је Наташа Павићевић Бајић истакла, искуства из других земаља, где је акценат стављен на обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност, донео је и друге бенефите, од којих је међу најзначајнијима и отварање нових радних места и запошљавање људи.
Директор Опште болнице у Суботици Горан Бићанин је рекао да је у овој установи веома много урађено на систему енергетске ефикасности. Најпре су замењени прозори на Општој болници, затим је урађена ревитализација парне котларнице и најзад, урађен је и реализован пројекат уградње соларног колектора за загревање санитарне топле воде. Ово постројење изграђено је у априлу 2013. године и сада се већ могу сумирати резултати и сагледати ефекти у самом снабдевању санитарном топлом водом и смањењу емисије ЦО2, као и економски ефекти, који нису занемарљиви. Такође, очигледна је и стабилност енергетског система. Следећи низ пројеката односи се на комплетну замену топловода, као и на реконструкцију котларнице, где ће се у прелазној фази, као извор енергије користити биомаса, али и у пун погон ставити подземне топлотне пумпе, које ће се користити за хлађење и за грејање. Набавком котла, у вези са којим је данас потписан уговор са Секретаријатом за енергетику и минералне сировине, енергетски систем болнице ће бити стабилизован, јер котлови који су тренутно у функцији, датирају из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Њихов степен искоришћености је недовољан, а уградњом новог котла постићи ће се нове уштеде, стабилизоваће се енергетски систем, а ефекти ће бити очигледни и на нивоу заштите животне средине. Ова инвестиција ће се исплатити у наредне три године, што се у економији сматра добрим повратом средстава.
