Нови Сад, 4. октобар 2011. године – Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић и директорка Музеја града Новог Сада Весна Недељковић-Ангеловска потписали су уговор о суфинасирању радова на спајању, подземним ходницима, Великог ратног бунара и Музеја града Новог Сада на Петроварадинској тврђави. Уговор вредан милион динара обухвата радове на Воденом путу ради повезивања зграде Музеја са Великим ратним бунаром, односно уређење зидних и плафонских површина Бунара и Воденог пута. Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић истакао је да је овај пројект веома значајан, јер ће се повезивањем Великог ратног бунара и његовог Воденог пута са зградом Арсенала, створити јадна повезана историјска целина, која је сама по себи атракција, али и музејска и галеријска целина, која ће бити атрактиван изложбени простор. – Веома је важно да препознамо културно-историјске потенцијале које имамо и да их учинимо доступним широј публици. У реализацију овог пројекта Секретријат за културу је до сада уложио 2,4 милиона динара (прошле године 1,4 милона динара, а ове године милион динара), и сигуран сам да ће по његовом завршетку Град Нови Сад, Војводина и Србија добити изузетно занимљив амбијент, који може бити један од добрих аргумената када Нови Сад буде конкурисао за културну престоницу Европе – рекао је покрајински секретар за културу и јавно информисање. Велики ратни бунар, један од најинтересантнијих објеката на Петроварадинској тврђави, који се налази у Бастиону светог Иноћентија, грађен је у првој половини 18. века и представаља архитектонски атрактиван простор, насвођен куполом и луковима. Бунар је грађен у оквиру такозваног Воденог пута, који је спајао заштићени водозахват на Дунаву и резерве воде у цистернама, а уједно је био и цистерна која у случају дужих ратних дејстава и опсада требело да подмири елементарне потребе за водом. Према речима директорке Музеја града Новог Сада Весне Недељковић Ангеловске атрактивност Великог ратног бунара,  који је сада у веома лошем стању и недоступан јавности, биће значајна у музеолошкој и туристичкој понуди Музеја и града Новог Сада.
– Пројектом „Велики ратни бунар на Петроварадинској тврђави" планирано је да се Бунар, (као издвојени објекат у непосредној близини зграде Музеја града Новог Сада, зграда Арсенала), повеже постојећим Водним путем, који се простире испод зграде Музеја до Дунава, са главном зградом Музеја. Такође, пројектом је предвиђено да се  простор самог Бунара и ходник у Водном путу, ка Музеју, адаптирају као изложбен, и али и шире, мултифункционалан простор, који би допринео чувању, одржавању и презентацији овог споменика културе и повећавању понуде и атрактивности саме Тврђаве – рекла је Недељковић-Ангеловска. Она је додала да су подршком Покрајинског секретаријата за културу крајем 2010. године реализована хидроархеолошка истраживања, као и израда заштитне капије, конзервација и рестаурација заштитних ограда. Програмом Музеја града Новог Сада за 2011. годину извршено је археолошко истраживање простора унутар зграде Арсенала у коме би био смештен степенишни силаз који би повезивао изложбене просторије и подземну комуникацију (Водени пут). После радова на прикључењу овог споменика културе згради Арсенала неопходно је уредити подне и зидне површине, како би овај простор добио изложбени карактер. Други део програма предвиђа да се обезбеди отвор бунара и и прилази према минским пољима или њихово уклањање у проширени изложбени простор. Потом следи постављање противпожарних врата, одговарајућег осветљења, уређаја за мерење температуре и влажности ваздуха и електроинсталација, постављање расвете и други послови. Иначе, археолошка истраживања, рађена пре неколико година дала су прве потпуне податке о начину градње, поправкама и преправкама као и стварној дубини Бунара. На основу истраживања и документовања стигло се до дубине од 59,40 метара, мерено од формиране површине унутар заштићеног простора. Доња половина зидана је у камену кречњаку без везива, док је горња зидана од квалитетно печене опеке са кречним малтером као везивом. Начином физичке заштите упрошћеним системом силаска и одржавања, и веома компликованим системима извлачења и транспорта воде, петроварадински Велики ратни бунар представља ремек-дело грађевинарства почетка осамнаестог века.