Нови Сад, 15. мај – Потпредседник Владе Републике Србије и републички министар за науку и технолошки развој, мр Божидар Ђелић и покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић посетили су данас 76. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду.
Након посете штандовима Министарства пољопривреде Републике Словеније, ПИК Бечеј, Дирекције за развој малих и средњих предузећа Републике Црне Горе – Националне изложбе Републике Црне Горе и штанда Института за ратарство и повртарство, потпредседник Ђелић и покрајински секретар Петровић узели су учешће на округлом столу под називом „Допринос научне заједнице развоју пољопривреде Србије".
На округлом столу разговарали су са представницима свих научно-истраживачких организација у Србији које се баве истраживањима у домену пољопривреде, привредних комора Србије и Војводине, и пољоприврених предузећа.
Данас су се у оквиру Новосадског сајма окупили на једном месту представници научне заједнице Србије, који се баве пољопривредом и привредници овог сектора, који су у отвореном дијалогу са представницима покрајинске и републичке власти разменили мишљења у вези са изазовима, проблемима и могућностима у овој области.
Порука која је данас послата је да је пољопривреда шанса Србије, наука њена будућност,а како је потпредседник Ђелић још рекао наука у пољопривреди најбољи начин да искажемо наше знање. Потпредседник Ђелић је посебно истакао чињеницу да је Министарство науке и технологије у последњих неколико година значајно повећало средства намењена научним достигнућима у области пољопривреде. Пре шест година за те намене је било издвојено 250 милиона динара, док је прошле године овај износ достигао 1,3 милијарди динара, пре свега у области ратарства.Укупно 1300 наших научника је тренутно ангажовано на 117 научних пројеката у области пољопривреде.Прошле године је привредна размена износила 2 милијарде долара, суфицит који смо имали је 500 милиона долара, а у оном сегменту где је била укључена наука, а реч је о семенарству успели смо да остваромо извоз од 70 милиона долара, рекао је потпредседник Ђелић. Констатовано је да наша пољопривреда има велики потенцијал, који није исказан, а посебно је као пример за то наведена производња шљива, где је проблем у одсуству дугорочне политике и маркетинг стратегије за пласман производа од шљива на инострано тржиште. Зато ће се радити на интегралним програмима, који ће од примарне производње па до коначног потрошача донети резултате Србији. Први нацрт стратегије науке и технолошког развоја , нарочито у домену пољопривреде очекује се у јуну месецу, те ће се на тај начин видети где можемо да постигнемо најбоље резултате. Потпредедник Ђелић је рекао и да ће његов следећи предлог Влади Републике Србије, заједно са колегама из Републичког завода за статистику бити да 2011. године, када буде рађен генерални попис у земљи буде урађен и први пољопривредни попис, како би напокон добили прву аналитичку базу у овој области. Оваква база неопходна је да би се уопште квалификовали у структурне фондове Европске уније, која је велика шанса и за наш аграр. У периоду од 2003. до 2007. године Бугарска је добила из европских фондова 5 милијарди евра за развој ове стратешки важне области. Према најбољим проценама, потпредседник Ђелић је изнео да ће Србија као чланица Европске уније моћи да црпи до милијарду евра годишње за област пољопривреде. Он је истакао да је европски буџет пре свега аграрни и да је 45 одсто европског буџета намењено пољопривреди, и за период 2007. до 2013. године тај износ је 365 милијарди евра. И мада ће се европска аграрна политика и буџет мењати у годинама које долазе то ће и даље остати огромна шанса и за наш развој. Европске интеграције су шанса Србије посебно у области аграра., поручио је потпредседник Ђелић. Он је овом приликом подсетио  и да је пре неколико дана потписан у Новом Саду заједнички пројекат у оквиру којег ће један број научника из Војводине, након успешног рада на методологији конкурентности Војводине радити на побољшању конкурентности Србије, како би се видело који су то сектори где можемо постићи најбоље ефекте. Буџет науке је смањен, али постоји консензус у Влади Републике Србије да уколико се економска ситуација поправи у буџету за 2010. годину приоритет буде дат знању, односно науци, просвети и пољопривреди.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић истакао је да су примарна пољопривредна производња и прехрамбена индустрија били приоритет Извршног већа и да ће то остати и у овој години.Током прошле године, за отварање чак 26 погона везаних за нове технологије у оквиру приватног сектора Извршно веће АП Војводине учествовало је је са 730 милиона динара, а са друге стране 2, 4 милијарде динара из Фонда за капитална улагања било је усмерено ка пољопривредној производњи, 200 милиона динара од Гаранцијског фонда и око 165 милиона динара из Фонда за развој пољопривредне производње при ресорном секретаријату.Професор др Драгослав Петровић нагласио је да су све ове активности биле у сагласју са Министарством пољоривреде и Министарством за науку и технолошки развој Републике Србије и да ће такав заједнички ангажман бити настављен и у овој години, без обзира на рецесију којој присуствујемо и која ће оптеретити и ову област.Професор др Петровић је поручио да ће приоритет остати прехрамбена прерађивачка индустрија.Он је најавио да ће већ у уторак, 19. маја бити објављен јавни позив који се односи на то да ће покрајина преко 8.600 радних места, отворених прошле године у оквиру ових погона, суфинансирати до краја ове године. На тај начин ће се сачувати своје капацитети за наредне године, који ће донети једну ширу перспективу за учешће ових производа на тржишту југоисточне Европе.