Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић обишао је данас заједно са градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем и директором ЈВП „Воде Војводине“ Срђаном Кружевићем централни магацин тог предузећа, које је, како је поручено, спремно за одбрану од поплава.

Галић је након обиласка магацина рекао да се стање у овој области не прати само протеклих осам дана, већ последњих осам година.

„У протеклих осам година из буџетског фонда за воде уложили смо 38 милијарди динара у водне објекте, каналску мрежу, хидросистеме ДТД-а и, оно што је за ову ситуацију најбитније, водозаштитне објекте. Води се рачуна о овоме један дужи временски период, јер ако се то не ради у континуитету, техника може да застари, што може довести до одређених проблема“, изјавио је Галић.

Према његовим речима, критичне тачке се, између осталог, налазе код Баноштора, Беочина, Сланкамена и у Јужном Банату.

„Не очекујемо веће проблеме с обзиром на стање у водопривреди на територији АП Војводине. Радили смо и улагали, имамо мобилне насипе које ћемо стављати уколико за тим буде потребе, али и као Покрајина располажемо сталном и текућом буџетском резервом и уколико дође до штетних последица и високих вода улагаћемо новчана средства“, рекао је потпредседник Галић.

Градоначелник Милан Ђурић рекао је да је Нови Сад у домену редовне одбране, те да му је драго што је ЈВП „Воде Војводине“ спремно и да има механизацију да штити критичне тачке, поручивши да за један дан може да се монтира све што је потребно.

Директор ЈВП „Воде Војводине“ Срђан Кружевић рекао је да то предузеће на дневном нивоу ради пресеке стања, анализе, као и да прате податке које добијају из свих земаља које припадају сливу Дунава.

„Без обзира на апокалиптичке слике, ми смо безбедни и нећемо ући у ситуације на које нисмо навикли. Последњи висок водостај је био 2013, па се равнамо по прогнозама са севера“, казао је Кружевић и додао  да се ванредне одбране могу десити само у Бездану и Апатину, јер је по мерењима водостаја пик у Мађарској 850, што значи да је за пола метра нижи у односу на 2013. годину.