Потпредседник Покрајинске владе Томислав Жигманов присуствовао је данас отварању изложбе „Хрватско народно казалиште у Суботици (1945–1951–1980)“, уприличене поводом обележавања 80 година од његовог оснивања, у фоаеју Народног позоришта у Суботици.
Хрватско народно казалиште основано је непосредно након Другог светског рата – 19. септембра 1945. године, одлуком Председништва Народне скупштине АП Војводине. Истог дана основано је и Мађарско народно позориште – Мagyar Népszínház. Своју прву представу „Матија Губец“ Мирка Боговића суботички ХНК извео је на данашњи дан пре 80 година.
Изложба је дело Бранимира Копиловића из Завода за културу војвођанских Хрвата, а прати је и каталог ауторке Невене Баштовановић.
Поставка документовано приказује даљу историју ове културне установе – након шест година постојања, 1951. године ХНК је спојен са мађарским позориштем у јединствену институцију под називом Народно позориште – Népszínház, са одсецима за хрватску и мађарску драму, као и за музичко-сценску делатност. Средином педесетих година прошлог века Хрватска драма преименована је у Српско-хрватску драму.
Потпредседник Жигманов похвалио је организовање пригодних културних манифестација којима се обележавају важни догађаји у мањинским националним заједницама које живе на територији АП Војводине, истичући да се на тај начин показује виталност њихових култура сећања.
Он је, с друге стране, указао и на чињеницу да се у области остваривања права мањинских националних заједница на сопствену културу бележи неуједначен ниво, при чему, како је оценио, Хрвати у Војводини, као нова национална мањина, представљају заједницу која има слабије развијену институционалну инфраструктуру.
У контексту теме изложбе, Жигманов је рекао да све такозване „старе“ мањине на подручју Војводине – мађарска, словачка, румунска и русинска – имају своја професионална позоришта, те истакао да су легитимне тежње и других заједница, попут хрватске у Војводини, да их и оне оснују.
Потпредседник је навео да је упознат с иницијативом за стварање услова за покретање Драме на хрватском језику при суботичком Народном позоришту, будући да у Суботици живи највећи број припадника ове заједнице, као и да културна историја овог града има дугу и развијену позоришну традицију на хрватском језику, будући да је прва представа на хрватском језику у Суботици одиграна 1747. године у Граматикалној школи којом су управљали фрањевци.
