Нови Сад, 11. јун – Покрајински секретаријат за рад, запошљавање иравноправност полова указује на чињеницу да у нашој земљи нема поузданихподатака о распрострањености најтежих облика злоупотребе дечјег рада, нити сезна тачан број запослених малолетника. Међутим, према Анкети о радној сназикоју је у октобру 2006. године спровео Републички завод за статистику, у Србијису запослене 37.072 особе узраста 15-19 година, међу којима је 26.584 момака и10.488 девојака. У овој Анкети која лица прати према активности, а не премаформалном статусу, као запослени се сматрају сви они који су у посматранојседмици најмање један сат обављали неки плаћени посао (у новцу или у натури),као и они који су имали запослење, али су били одсутни са посла. У исто време, наевиденцији Националне службе за запошљавање се налази око 2.600 незапосленихлица старости од 15 до 18 година. Према нивоу образовања они су углавномнеквалификовани и полуквалификовани радници, али има и квалификованих радникаса завршеном трогодишњом средњом школом.Бивше Министарство рада, запошљавања и социјалнеполитике је почетком прошле године најавило да ће се у нацрт измена прописа уобласти запошљавања унети и обавеза праћења и вођења посебне евиденције озапошљавању младих, али се још увек не зна да ли ће и када ове изменезаживети. Из тог разлога Секретаријат апелује на све релевантне институције,органе и организације да у оквиру својих надлежности предузму одговарајуће мерекако би се спречио рад који по својој природи или околностима у којима сеобавља, угрожава здравље, безбедност или морал деце, односно сузбило радноангажовање које иде на штету школовања, професионалне обуке или способностидеце да прате одређену наставу.Међународна организација рада (МОР) је у складу саДекларацијом о основним принципима и правима на раду и Међународним програмомза елиминацију дечјег рада (ИПЕЦ), 2006. године припремила ИИ глобалниизвештај о дечјем раду под називом "Крај дечјег рада је достижан",према коме се од 2002. године укупан број радно ангажоване деце смањио за 28милиона. Међутим, у свету још увек ради око 218 милиона деце узраста од 5 до 17година, од којих 126 милиона обавља опасне послове. Уз рударство и грађевинарство, пољопривреда спада утри по децу најопаснија привредна сектора. Широм света скоро 70% радноангажоване деце налазимо управо у пољопривреди, где она неретко обављајуопасне послове или раде под присилом. Из тог разлога су на састанку одржаном усептембру 2006. године представници МОР, ФАО и других међународнихпољопривредних организација размотрили начине за кооридинацију напора засмањење дечјег рада у пољопривреди, а Светски дан борбе против дечјег рада,ове године је посвећен деци која раде у области пољопривреде.Зашто је према Међународној организацији рада – (МОР)рад у пољопривреди опасан за децу:

• – пољопривредне машине и моторна возила нису направљена да би њима руковала деца и за њихову употребу је потребна обука. То су најчешћи извори незгода;
• – деца су осетљивија на болести и повреде које проузрокује изложеност врућини него одрасли;
• алати за сечење направљени за одрасле посебно су опасни за децу;
• – деца су у већој мери него одрасли осетљива на умор, што додатно повећава ризик од незгода;
• – за неразвијени дечји физиолошки систем изложеност пестицидима, ђубриву, плеви, хемикалијама и издувним гасовима представља већу опасност него за одрасле;
• – подизање терета, неприродно држање тела (клечање, истезање, погнути положај) и рад који се стално понавља, могу оштетити кичму и екстремитете у расту;
• – деца су изложена повредама, болестима, чак и смрти од биолошких опасности у вези са домаћим и дивљим животињама, рептилима, инсектима и појединим биљкама;
• – лоши хигијенски и услови становања у мигрантским радним камповима у многим крајевима света представљају додатни здравствени ризик за децу.

nbsp;