Нови Сад, 6. април – Поводом 7. априла, Међународног дана здравља, Покрајински омбудсман скреће пажњу јавности да је право на здравствену заштиту у најтешњој вези са правом на живот, основним људским правом и највећом личном вредношћу сваког бића. Здравствена заштита, као једна од цивилизацијских тековина савременог друштва, данас би требало да је једнако доступна свима јер су државе дужне да је својим грађанима/кама обезбеђују по основу домаћих и међународних прописа. Стога се значајан број притужби грађана/ки Покрајинском омбудсману сваке године односи и на област здравствене заштите. Анализом поступака институције вођених по притужбама грађана/ки може се оценити и колико им је здравствена заштита доступна у условима обавезног здравственог осигурања, те у којој мери им се она заиста и обезбеђује. Већи број представки Покрајинском омбудсману је поднет због тешкоћа у заказивању прегледа преко тзв. кол центара. Током истрага се показало да здравствене установе сматрају да је заказивање прегледа овим системом олакшано, али да због малог броја лекара не постоје капацитети да сви потенцијални пацијенти/киње закажу преглед у жељеном термину. Због тога се провера здравственог стања или почетак лечења одлаже и по неколико месеци. Пацијенти/киње притом немају никакав доказ да у року од месец дана или неком примереном року нису добили услугу и остварили право на здравствену заштиту у државним установама, што је значајно уколико се одлуче да помоћ ипак потраже у приватним здравственим установама. Уколико то учине, без доказа да у државној установи нису успели да добију здравствену услугу не могу да остваре ни право на надокнаду трошкова у Републичком фонду за здравствено осигурање.
Незапослени који су власници и најмање површине пољопривредног земљишта не могу да остваре ни обавезно здравствено осигурање, упркос томе што се не баве пољопривредом. Покрајински омбудсман је у априлу 2010. упутио Препоруку Републичком заводу за здравствено осигурање у којој је указано на чињеницу да подносиоци/тељке представки не остварују катастарски приход који би био изнад цензуса утврђеног прописима. Како Завод није поступио у складу са Препоруком, Покрајински омбудсман је почетком 2011. године обавестио јавност о томе да је оваква пракса утврђивања основа здравственог осигурања противзаконита и да угрожава право на здравствено осигурање једне од најсиромашнијих друштвених група.
Остваривање права на здравствену заштиту у установама у којима бораве лица лишена слободе, домовима за душевно оболела лица и у установама које збрињавању старије особе такође је отежано. Геронотлошки центри истичу тешкоће у раду због учесталог одбијања болница да сместе старије особе на захтев лекара из геронтолошких центара и домова. Болнице сматрају да у геронтолошким центрима старији имају сву неопходну негу, иако је у њима најчешће запослен само један лекар опште праксе, а често су и други капацитети ових установа недовољни за адекватно лечење корисника/ца којима је потребан болнички третман.
На основу притужби грађана/ки и поднетих представки институција Покрајинског омбудсмана указује на то да је остваривање права на здравствену заштиту у АП Војводини отежано, пре свега због малог броја лекара и здравствених радника и недостатка новца. Здравствене установе стога често рестриктивно тумаче прописе како би се смањио број грађана/ки чије би се осигурање и лечење финансирало из буџетских средстава. Покрајински омбудсман скреће пажњу јавности да се право на здравље, као једно од основних људских права, остварује поштујући начела доступности, приступачности, прихватљивости и одговарајућег квалитета. Ова начела подразумевају ефикасну и квалитетну здравствену заштиту, која је правовремено, физички и новчано доступна свима без дискриминације. Здравствене установе дужне су да грађане/ке правилно информишу о свим њиховим правима и обавезама у вези са здравственом заштитом и да поштују начела лекарске етике, док здравствена инсфрастуктура мора тежити обезбеђивању највиших научних и медицинских стандарда свим својим корисницима/ама.