НАПРЕДАК ПОСТОЈИ, ИЗАЗОВИ ПРЕДСТОЈЕОбласт заштите и унапређењаљудских права у Србији током 2007. године обележио је избор и ступање надужност републичког заштитника грађана. Тиме је заокружен систем институцијаомбудсмана у Србији на свим нивоима и може се очекивати потпунија и ефикаснијазаштита права грађана. Успостављањем институције државног омбудсмананадлежног за целу територију Републике Србије уклоњена је и досадашња разликамеђу грађанима у Србији у погледу приступа расположивим механизмима заштитењихових права.Очигледан помак је и јачањесвести јавности о постојању кршења људских права у неким специфичнимобластима о којима је раније било много мање речи. Ту посебно истичемо питањанасиља у породици и равноправности полова, а као значајан оцењујемо идопринос цивилног сектора са којим државне институције и установе све чешћеуспостављају нове везе. Сарадња међу омбудсманима у Србији на свим нивоима јејош више утврђена и формализовала, како потписивањем протокола о сарадњи,тако и конкретним заједничким активностима.Током 2007. године уочене субројне појаве и фактори који смањују степен могућности остваривања људскихправа грађана Војводине, односно Републике Србије у односу на органе државневласти, јавна предузећа и установе из области здравствене и социјалне заштите,образовања, културе, комуналних и инспекцијских послова. При запошљавању иодлучивању, додели средстава и одређивању њихове намене  и преовлађују политички или квазиполитичкикритеријуми, што за последицу има неквалитетно или арбитрерно обављање посла које се готово увекиспољава као кршење људских права. О бројним кључним питањима се одлукедоносе у уском кругу људи и без укључивања јавности, понекад чак и узигнорисање важећих прописа. На смањен степен могућностиостваривања и заштите људских права у нашој земљи утиче и неизграђеност иготово стална нестабилност демократских институција, као и евидентнозанемаривање једног дела новијих институција, пре свега оних које треба даврше надзор над радом државнихоргана у области заштите и унапређења људских права. Ова чињеница доприносистварању неповерења код грађана у поменуте институције, те стога грађаниделом избегавају коришћење правних средстава за заштиту својих права која имстоје на располагању када сматрају да су им нека права повређена. Са другестране, грађани често траже алтернативне начине решавања својих проблема ванзаконске праксе, што доприноси одржавању коруптивне праксе и клијентизма.Нефункционисање Уставног суда Републике Србије током више од годину и по данатакође доприноси стварању овакве атмосфере.Нарушавању правне сигурностиграђана свакако доприноси и чињеница да низ закона чије доношење јепредвиђено током 2007. нису усвојени, односно донешени. Уз непостојање законао избору националних савета, равноправности полова, општег закона противдискриминације, о невладиним организацијама, сетм закона о заштити човековеоколине, те онога о омбудсману за заштиту права детета, бројни су и закони којеби требало дорадити или изменити. 
Јавни иступи и изјаве појединих представниканајвиших органа власти који одишу нетолеранцијом према другима по различитимосновама за сваку су осуду, поготво стога што долазе од особа које су по својојпозицији дужне да негују и развијају демократски дијалог и минимум поштовања укомуникацији јер својим иступима утичи на формирање модела пожељног иприхватљивог понашања код најшире јавности. Несанкционисањем оваквогпонашања од стране државе оно се имплицитно подстиче и подржава. 
Као изазове у области људскихправа у Војводини у будућем периоду издвајамо регулисање бесплатне правнепомоћи грађанима у Војводини, разматрање раније донете одлуке о приватизацијимедија мањинским националних заједница, представљање, развијање и увођењеу праксу нових модела решавања спорова између грађана и институција, попутмедијације. У овој области су значајан допринос дали како парнери из цивилногсектора, тако и локални омбудсмани у нашој земљи. Уз бројне мере које нашадржава има на располагању и може да учини ка унапређењу и заштити људскихправа њених грађана, сматрамо да би активнији став самих грађана у изношењусвојих искустава у вези остваривања људских права пред институцијама биовелика помоћ институцијама омбудсмана у њиховом настојању да се она штоефикасније остварују и у пракси.