Нови Сад, 10. јул 2012.- Министарство здравља Републике Србије је у децембру 2011. здравственим установама у АП Војводини наложило да децу узраста до 15 година примају искључиво уз присуство родитеља, усвојитеља или старатеља. Након што су се Покрајинском омбудсману овим поводом обратили родитељи деце до 15 година старости, као и здравствени радници, ова институција је на основу овлашћења у области права детета утврдила да поменуто обавештење Министарства нема правни основ у важећим прописима, те да у пракси доводи до угрожавања права деце на здравствену заштиту.Покрајински омбудсман је Министарству здравља Републике Србије, као и Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију упутио Мишљење у ком се указује на то да је овакво рестриктивно тумачење законске одредбе у супротности са законским начелима приступачности и правичности здравствене заштите. Осим што није у складу са основном сврхом система здравствене заштите и принципима најбољег интереса детета, овакво уско схватање закона производи и различите негативне последице којима је заједнички именитељ – угрожавање остваривања права деце на здравствену заштиту, а за коју је законом посебно утврђена обавеза примене највиших могућих стандарда у овој области.Обавештење Министарства здравља не узима у обзир ни специфичност потреба деце различитог развојног узраста у области здравствене заштите, врсту и дужину трајања здравствене услуге, не пружа прецизно тумачење појма „медицинска мера" нити могућност давања обавештења и обезбеђивања пристанка родитеља, старатеља или усвојитеља на други начин, осим њиховог личног присуства. Стога се постављају и сасвим практична питања: уколико се инсистира на личном присуству законског заступника детета, шта се дешава, на пример, уколико дете од 13 година свакодневно треба да прими ињекцију у дому здравља или када треба да оде на обавезну месечну контролу зубног апарата у време када су родитељи на послу? Шта се дешава са болесном децом која живе на улици или су корисници услуга служби које нису при центру за социјални рад, а која нису евидентирана у систему здравствене и социјалне заштите? До њихових родитеља најчешће није могуће доћи, те су тој деци, изузев у хитним случајевима, тј. када су животно угрожена и када то неко други примети и пријави, практично недоступне услуге система здравствене заштите. Министарство здравља у обавештењу такође  није предвидело изузетке од овог правила, нити могућност да се под посебним околностима сагласност исходује од стране другог одраслог лица, што је посебна ограничавајућа околност у случају деце из нарочито угрожених друштвених група, а којој је здравствена заштите најчешће потребнија него другој деци, али и теже доступна. Поменуто обавештење се не може сматрати потпуним и законитим јер је одредбом става 1. члана 32. Закона о здравственој заштити прописано и да пацијент може дати пристанак на предложену медицинску меру усмено или писмено, односно прећутно (тј. ако се није противио), чиме се пружа могућност да се лекарска услуга детету пружи уз писмену или усмену сагласност родитеља, старатеља и усвојитеља уз претходно обавештење, а не искључиво уз његово лично присуство.На основу датог мишљења, Покрајински омбудсман је позвао здравствене установе, као и надлежне органе управе с обзиром на њихова законска овлашћења у погледу друштвене бриге за здравље становништва, да изналажењем целисходних решења, у складу са законом, омогуће остваривање највишег могућег стандарда здравља и здравствене заштите деце. Интегралну верзију мишљења можете прочитати на сајту Покрајинског омбудсмана на: хттп://www.омбудсманапв.орг/апвомб/аттацхментс/артицле/737/29062012_препорука_ЗД.пдф