Нови Сад/Београд, 2. новембар – Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић учествовао је данас у раду 9. Српски економски самита, у београдском хотелу „Хајат" на коме су учествовали многобројни пословни људи, менаџери и представници страних компанија, дипломатски представници у Србији и многобројни други гости из читаве Европе и света.  У организацији фирме Тсомокос (ТГИ Гроуп) и Привредне коморе Србије, Фореигн Инвесторс Цоунцил (ФИЦ) и Герман Бусинесс Ассоциатион, Српски економски савет се одржавао од 2000. године а на данашњем пленарном делу 9. самита гостима су се обратили премијер Србије Мирко Цветковић, потпредседник српске Владе и министар полиције Ивица Дачић и потпредседник и републички министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић. На дводневном самиту ће бити речи о стабилности региона, стимулисању економског развоја Србије и управљању у периоду кризе, финансијама и процесу придруживања Европској унији, као и развоју кључних сектора српске економије, изградњи инфраструктуре земље и управљању њеним ресурсима у периоду кризе, као и свим кључним питањима регионалне политичке стабилности.
 У свом обраћању учесницима Српког економског самита председник Извршног већа Војводине је рекао: – Даме и господо,
Доба кризе увек је нарочито изазовно за политику која мора брзо и одлучно да понуди адекватне одговоре. У XXИ веку то постаје веома тежак посао, јер су политички и економски систем практично раздвојени. То су аутономни функционални системи који се саморазвијају на различитим кодовима. Могло би се међутим рећи да иста ствар једнако изазива кризу у оба система. У првом то је похлепа за влашћу и моћи, док је у другом у питању похлепа за новцем. По ко зна који пут човечанство се уверило да је само мера – суштина ствари.
 И у Србији, као и у другим државама, основне одлике кризе су биле у повећаној неликвидности привредних субјеката, као и у повлачењу банака са тржишта, што је логичан покушај максималног смањивања потенцијалног ризика. Војвођанско Извршно веће реаговало је на кризу одлучно и провокативно, у складу са могућностима и овлашћењима. С првим изазовима суочили смо се прошлог октобра, када смо заједно са Народном банком Србије констатовали велике проблеме у „Металс банци". Да смо тада дозволили да ова банка оде у стечај, такав пример би имао изузетно негативне последице по цело финансијско тржиште у Србији. У то доба, наиме, из банака у Србији повучено је депозита у висини од милијарду евра.
 То није била једина мера коју је покрајинска влада предузела у том тешком периоду. Програмима Извршног већа, нарочито Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, одлучено је да се субвенционише преко 20 хиљада незапослених лица у Војводини, од којих је 17 хиљада већ почело да ради. Путем јавних радова у покрајини је запослено 2 хиљаде људи: отварањем сопствене радње или неког облика привредног друштва у АПВ је самозапослено скоро 3 хиљаде лица; путем новог запошљавања запослено је 3 хиљаде оних који су се налазили на евиденцији као незапослени; скоро хиљаду људи је субвенционисано за отварање пољопривредног газдинства и преко 8 хиљада лица засновало је радни однос у статусу приправника.
 Програмима Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој и преко покрајинских фондова директно је запослено још око 4 хиљаде, а индиректно је упослено неколико хиљада људи. Као што вам је вероватно познато, покрајинска влада је усвојила програм којим се свако ново радно место субвенционише са максимално 1,3 хиљаде евра.
 Ситуација на тржиштима ЕУ и Русије у великој мери је утицала на пословање компанија које су у Војводини отворене страним инвестицијама. Данас је у 140 највећих таквих компанија запослено преко 60 хиљада грађана. Уговорено је преко 5 милијарди евра инвестиција и веома је значајно то да су ове фирме, суочавајући се са кризом, по правилу прво покушавале да смање трошкове пословања. Смањивање броја запослених представљало је последњи потез. Има разлога за оптимизам, јер су нам неки инвеститори већ најавили проширивање постојећих капацитета, док су фирме које су  биле принуђене да смање број запослених, почеле опет да запошљавају раднике. Ми ћемо и у будућности кроз ВИП Фонд пружати подршку како новим, тако и постојећим страним инвеститорима у Војводини.
 Војводина је од 2000. године развила неколико инструмената који су били веома значајни за њен друштвено-економски развој и та стратегија се остварује до данас. Још 2003. године кроз програм привредног развоја дефинисали смо први средњорочни план на просторима западног Балкана, којим су дефинисане мере у областима развоја привредних потенцијала (промоција привреде, извоза, сертификација и стандардизација предузећа), развоју људских ресурса (едукација, преквалификација, електронска управа) и очувању природних ресурса (енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије). Будући правци развоја Војводине подразумевају даља улагања у инфраструктуру, образовање и интернационализацију привреде. 
 Оснивањем Фонда за капитална улагања реализовано је преко хиљаду пројеката у области инфраструктуре, што је неопходна претпоставка за привредни развој и подизање квалитета живота грађана Војводине. Средствима Фонда модернизована је путна мрежа, обновљене болнице, школе, амбуланте, изграђене спортске хале и модернизована водоводна и канализациона мрежа. У наредном периоду намеравамо да изградимо мост на Дунаву, на Коридору X, у сарадњи са ЕУ, републиком и градом Новим Садом. Сматрамо да је стратешки важно да повежемо Коридоре ИВ и X путем од румунске границе, преко Зрењанина до Новог Сада и даље тунелом кроз Фрушку Гору до Руме. Овакав пројекат је поготову са аспекта заштите животне средине и побољшавања безбедности у саобраћају, веома значајан за читав Срем. Важан нам је и развој железничког саобраћаја као и развој привредних, инфраструктурних и друштвених потенцијала дуж Дунава. Река Дунав ће у будућности сигурно имати велику улогу у креирању европске политике и верујемо да ће финансијска средства у периоду 2013 – 2020 моћи значајно да повећају и подстакну развој покрајине и Србије. Зато се већ данас бавимо планирањем пројеката који би били финансирани и реализовани у овој сфери.

 Новим Статутом предвиђено је оснивање Развојне банке Војводине уз постојећи Фонд за развој и Гаранцијски фонд АПВ. Ове три институције, свака у свом сегменту, учествоваће у финансирању малих и средњих предузећа, развијању пољопривреде и инфраструктуре. Фонд за развој и Гаранцијски фонд са својим досадашњим пласманима у висини од 200 милиона евра знатно су допринели отварању нових фирми и финансирању нових инвестиција домаћих предузећа.
 Нама нема даљег економског развоја и преласка из „економије јефтине радне снаге" у економију знања без модерног и конкурентног система образовања. За нас је највећи потенцијал Универзитет у Новом Саду, који данас, са 40 хиљада студената представља одличну развојну основу. Због тога ћемо и даље улагати у модернизацију не само система високог, него и средњег образовања, које морамо да приближимо потребама привреде. У складу са овим желимо да привучемо и развијамо инвестиције у области истраживања и развоја, информационих и комуникационих технологија. Жеља нам је да поред већ започетог пројекта Научно – технолошког парка у Инђији, развијемо и исти такав парк у Новом Саду, као и да већ сутра снажно подржимо оснивање оваквих паркова у Војводини.
 Први круг приватизације у Војводини приводи се крају. Било је ту, на жалост и злоупотреба и неуспелих приватизација. Ту чињеницу не смемо да игноришемо. Управо зато, покрајинска влада је спремна да у сарадњи са републичким органима, већу пажњу поклони борби против корупције и привредног криминала, како бисмо инвеститорима обезбедили конкурентно и транспарентно пословно окружење.
 У будућности је и регулисање питања јавно-приватног партнерства веома важно. Постоје огромне могућности за решавање питања водоснабдевања, енергетског снабдевања и управљања отпадом. Што би у значајној мери подигло квалитет живота грађана Војводине и Србије. Поред ових питања у будућности ће сигурно и фискална дисциплина и ефикасност јавне управе креирати окружење и дати одлучујући допринос и сигнал страним и домаћим партнерима, како политичким тако и привредним.
 Даме и господо,
 Војводина даје све од себе да се легитимише као озбиљан српски и европски регион који зна шта хоће, има мисију и визију, размишља стратешки и одговорно реализује све релевантне пројекте. Само тако, даме и господо, Војводина може бити чврста карика у друштвено-економском развоју Србије и целог нашег региона – рекао је председник Извршног већа Војводине у свом данашњем излагању.