Сомбор/Нови Сад, 20. април 2011. године – Велико ми је задовољство и част, што данас у Сомбору имамо прилику да отворимо прву Војвођанску сувенирницу, намењену женском предузетништву и четврту по реду Сигурну кућу за жене и децу жртве насиља у породици-рекао је  председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић. Поводом свечаног отварања Војвођанске сувенирнице председник Пајтић је истакао да читаве три године се оснивају женска удружења у Војводини, која покрајинска влада подржава и финансира. У плану нам је ,да читаве ове године подржимо отварање оваквих сувенирница у скоро свим војвођанским градовима. Ово је прва у Сомбору, следи до лета Шид, Темерин, Зрењанин, а до краја године и у другим градовима.  Идеја је да се жене, које се на селу баве старим занатима, израдом сувенира добију прилику да стекну финансијску сигурност, тако што ће наћи тржиште за своје производе. Жене на селу су у економском смислу најрањивија категорија и ми њима на овај начин отварамо могућност за бољи живот, егзистенцију и да промовишу ове дивне производе, рекао је председник др Бојан Пајтић. Након свечаног отварања Војвођанске сувенирнице, војвођански премијер, заједно са директором Фонда Б92 Вераном Матићем, у присуству потпредседника Скупштине АП Војводине и председника Општине Сомбор Синише Лазића,  представника градских власти и донатора отворили су Сигурну кућу. Овим чином сомборска Сигурна кућа предата је на коришћење граду Сомбору и Центру за социјални рад овога града. Намера је да у свом окриљу на 270 метара квадратних стамбеног простора са капацитетом од 25 кревета, прими жртве насиља у породици и из Апатина, Оџака и Куле, што значи негде око 220 хиљада становника. Главни спонзори овог објекта, који је укупно коштао 200 хиљада евра, су Влада АП Војводине, као и компаније Вицториа гроуп која је донирала 35 хиљада евра, Зеwа, Кика, која је објекат опремила намештајем, Холцим, Горење и многи други. – Амбиција покрајинске владе јесте да целу Војводину премрежи Сигурним кућама, јер жртвама и деци породичног насиља треба уточиште, које ће их склонити од траума, које су преживели- истакао је председник Пајтић и додао да су објекти Сигурне куће до сада отворени у Зрењанину, Новом Саду, Суботици, данас смо је отворили у Сомбору, а у плану нам је да до краја ове године завршимо изградњу и у Панчеву.- Посебно бих желео да нагласим да је Европска комисија у својим извештајима подвукла рад покрајинске владе на овим пројектима умрежавања Сигурних кућа у Војводини, као нашу посебну активност, где смо укључили и ангажовали како полицију и судство, тако и Центре за социјални рад, који о овим објектима стручно брину. – Породично насиље је најтежи облик насиља, јер његове последице су трајне, а нарочито за децу, којој дуго времена треба да се од тога опораве – рекао је председник Пајтић. Веран Матић је истакао да  захваљујући сарадњи са Владом АП Војводине, бројним приватним лицима који су у могућности да помогну, до сада је у Војводини изграђено четири Сигурне куће, односно четири задужбине. У њима је до сада било смештено преко 650 жена и око 700 деце. Нажалост, све ове куће су константно пуне, тако да су бројеви само статистика, која у овом случају   говори о жртвама насиља. Све то је чињеница, сматра Матић, да ове куће не решавају проблем породичног насиља, него га као таквог отварају, јер се тај проблем односи на друштвену заједницу, која треба да се ухвати у коштац са узроцима и да ублажи ове последице. Наши планови иду даље и као што је председник Пајтић и рекао до краја ове године завршиће се објекат у Панчеву, а ми ћемо као Фонд Б92 и даље  водити едукативне и информативне кампање против породичног насиља.     Представници Центра за социјални рад су прецизирали да је до сада у њиховом Западнобачком округу забележено око 350 случајева продичног насиља. Овај податак оправдава изградњу и постојање Сигурне куће о којој ће се Центар за социјални рад заједно са градом Сомбором бринути и која ће за жене и децу, жртве породичног насиља бити доступна 24 сата дневно. Након њиховог збрињавања, наш посао тек почиње, са једне стране ту је  решавање проблема насилника, где се у рад укључује полиција и суд, а са друге стране рад са женама и децом, која треба из ове установе да се врате у своје домове и наставе са нормалним животом.