Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић и епископ будимски Лукијан, отворили су данас обновљену свечану салу у Задужбини Саве Текелије (Текелијанум), чиме је завршена обнова дела једне од највећих задужбина српског народа изван Србије. Обнову зграде Текелијанума, која је рађена у више фаза и обухватала је комплетну обнову и опремање сва четири спрата, суфинансирала је Покрајинска влада са 90,9 милиона динара.
„Данас смо окончали један историјски подухват реконструкције највеће српске задужбине после Хиландара, која је деценијама била запуштена и пропадала. Ово огромно здање у срцу Будимпеште било је заборављено и напуштено“, рекао је председник Пајтић и додао да смо ми народ који недовољно цени своје вредности, своју историју и своју традицију.
„Често сам у протеклих десет година разговарао са званичницима из наше земље и, верујете ми, велики број њих није знао шта је Текелијанум. Управо због тога је важно да млади људи који су данас овде са нама, исправе грешке у образовању и културолошкој матрици, по којој заборављамо све што је иза нас, а радујемо се свему оном што је ново, независно од тога да ли то ново има икакву вредност“, истакао је председник Пајтић.
Покрајински премијер је додао да је Текелијанум истовремено и највећа културно-просветна институција српског народа ван простора Балкана. „Ово здање је и споменик пријатељства и заједничке историје српског и мађарског народа, који већ више од миленијум чине кичму средње и јужне Европе“.
Пајтић је нагласио да има много симболике у томе што је прошле недеље отворен студентски дом „Европа“ у Новом Саду за студенте мађарске националности, али и студенте српске националности из Мађарске, а ове недеље Текелијанум, који поред културно-образовене улоге веома важну улогу збрињавања младих људи српске националности, али и младих других националности који изразе жељу да се овде школују.
Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић подсетио је да је у Задужбини Саве Текелије настала Матица српска, јединствена културна институција, по чијем узору су сви словенски народи направили своје матице.
„Текелијанум је био и остао светионик. Претенциозно би било рећи да смо се реконструкцијом Текелијанума одужили Сави Текелији, али надам се да можемо да кажемо да смо повратили изгубљено поверење“, рекао је председник Пајтић и додао да смо данас „учврстили сидро које су наши стари забацили пре 177 година и тиме дали реч да се никада више неће догодити да заборавимо своје светиње“.
Епископ будимски Лукијан захвалио се Покрајинској влади што је помогла Епархији будимској да обнови Текелијанума.
„Сви ми: и Мађари и Срби смо понели тешке ране од атеизма и комунизма, а једна од најтежих за нас је била закатанчен Текелијанум. Али, време лети, и као да је јуче било када смо овде дошли са председником Покрајинске владе и затекли пустош некада славног Текелијанума, који је по завештању Саве Текелије био расадник културе и духовности близу два века. Почео је велики и мукотрпан посао, али су се показали и резултати: поново мудре главе жељне знања развијају своје интелектуалне способности у овој Задужбини“, рекао је епископ будимски Лукијан.
Отварању и освећењу свечане сале Текелијанума присуствовао је и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић.
Обраћајући се присутнима, секретар Грујић је рекао да данас сви осећамо изузетно узбуђење у овим тренуцима, када улазимо у овај освешћен и гласовима испуњен амбијент, који то годинама није био.
„Ми смо данас сведоци овог догађаја, овог амбијента и атмосфере“ рекао је у уводном излагању секретар Грујић. „ Покрајинска влада и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање имају велику част да учествују у томе да једна од највећих установа српске културе, образовања и науке буде реновирана и да служи на ползу нашег народа. Кроз Текелијанум су прошли многи знаменити људи из наше историје и сада када је овај амбијент поново заживео, очекујемо да ће се појавити неки нови песници, књижевници, научници, јер када се погледа ова зграда данас и некада, просто је немогуће да из ње не изађу неки нови људи, попут Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја и многих других великих имена. Због свега тога, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање увек ће бити ту да помогне и да буде партнер у сваком даљем раду ове институције, којој могу да пожелим „многаја љета“, истакао је на крају секретар Грујић.
Сава Поповић Текелија припада реду најзначајнијих српских интелектуалаца ондашње Угарске. Рођен је у Араду, данашњој Румунији, а окончавши студије права у Будиму постао је први “доктор јурис от Србаља”.
Учесник је Темишварског сабора из 1790. године, био је посланик у Сабору у Братислави (тадашњем Пожуну), радио је као секретар Угарске дворске канцеларије, а 1796. у Араду је позвао своје суграђане да оснују фонд за школовање даровите српске деце.
Текелијанум је основао је 1838. године, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Временом је Текелијанум постао главно стециште интелектуалних снага српског народа које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку, те је с разлогом, називан “Српским Пантеоном”. Задужбина је помагала и омогућила израстање значајне плејаде српских интелектуалаца. Од 1838. до 1914. године у њој је боравило и школовало се око 350 ученика и студената.
Оснивач је и председник Матице српске, која је смештена управо у Текелијануму и ту се налазила све до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. Тако је Текелијанум, после оснивања српског позоришта 1812. године и Матице српске 1826. године, постала трећа званично најважнија установа Срба у Угарској, али уједно и највећа задужбина тога доба.
Почетком 20. века стара зграда Текелијанума је била срушена, да би на њеном месту била саграђена нова. Задужбина и Фонд радили су успешно све до 1952. године, када је Текелијанум угашен, а његова имовина национализована.
На основу Закона о делимичном враћању црквене имовине, који је у Мађарској ступио на снагу 1991. године, Српској православној Епархији будимској је, између осталог, враћен и један део Задужбине Саве Текелије.
Када је враћена, зграда Задужбине је била у веома лошем стању, због чега је било неопходно да се уради комплетна обнова. Покрајинска влада је од 2005. године у континуитету финансијски подражала обнову Задужбине Саве Текелије.
