Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић изнео је предлог за избор потпредседника и чланова Покрајинске владе. Бојан Пајтић је предложио да нови потпредседник Покрајинске владе и даље покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова буде Мирослав Васин, потпредседник Покрајинске владе и нови покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство буде Бранислав Богарошки, нови покрајински секретар за науку и технолошки развој буде Владимир Павлов, нови покрајински секретар за енергетику и минералне сировине буде Ненад Станковић.
Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић осврнуо се на неколико чињеница које говоре о овогодишњем раду Покрајинске владе и тиме, последично, и о плановима реконструисане Покрајинске владе у наредном периоду.
“У овом, рекао бих, најтежем економском и политичком тренутку у последњих 14 година, Покрајинска влада успела је обезбеди да 15 компанија реализује инвестиције на територији Покрајине и да 13 компанија реинвестира у већ постојећа постројења. Вредност тих инвестиција је 250 милиона евра. Посебно значајно да само те инвестиције омогућавају отварање готово 5.000 радних места на територији Војводине и највећи део њих већ је отворен.
Истовремено, у току ове године, уговорили смо и13 нових инвестиција, које ће бити реализоване у наредне три године у вредности од 160 милиона евра.
Посебно смо поносни на чињеницу да у односу на исти период прошле године, књижимо 7.000 мање незапослених. Од 2004. године, од године када је изабрана Влада у сличном саставу – тада Извршно веће – имамо готово 90.000 мање незапослених на територији Војводине.
Сарађујемо са најбољима: потписали смо споразуме са регијама Штутгарт и Умбрија, које су носиоци привредних активности у тим земљама. Желимо да са њима сарађујемо на привредној основи, културној и искористимо њихова искуства у аплицирању за европске фондове и, истовремено, да омогућимо да инвеститори из тих покрајина дођу у Војводину и почњу свој бизнис.
Имамо ауторитет и кредибилитет да то чинимо због тога што је покрајинска администрација само у овој години добила веома престижна признања “Фајненшел тајмса”, Владе Уједињених Арапских Емирата, за подухвате у привлачењу страних инвестиција. Када једна регија из Србије добије прву награду на европском нивоу у области привлачења страних инвестиција, можемо да кажемо да је то сасвим сигурно да по први пут да једна институција из ове земље буде првопласирана у конкуренцији других европских институција у области привреде. То се, на жалост, у овој земљи не дешава и није дешавало.
Више од пола милијарде усмерили смо здравственим институцијама. Наша амбиција је да унификујемо и стандардизујемо здравствене услуге на територији Војводине, да, поред изузетно престижних здравствених институција које смо у претходним годинама у Војводини изградили и отворили и које успешно лече наше суграђане, као што су Ургентни центар, Породилиште, Дечја болница, Клиника за рехабилитацију и хабилитацију деце – омогућимо да у свим деловима Војводине буде подигнут ниво здравствених услуга, буде уподобљен са оним што грађани Покрајине заслужују, са највишим здравственим стандардима примереним 21. веку.
Започињено један програм који се односи на биолошки потпомогнуту оплодњу за друго, треће и свако наредно дете. Констатовали смо да је највећи структурни проблем у Покрајини, али и привредни и културолошки, чињеница да 10.000 људи у Војводини више умре, него што се роди, да у Покрајини изгубимо једно Опово или једне Сремске Карловце сваке године. То је драматично и против тога се морамо борити. Примена науке, прегнуће покрајинске администрације усмерено ка решавању овог проблема, сигуран сам да ће уродити плодом и произвести резултате. Сваки нови живот који буде последица једног оваквог програма биће велики плус, не само за Покрајински секретаријат за здравство, него и за Покрајинску владу и Скупштину АП Војводине.
Сложићемо се сви да наш поглед мора бити уперен у будућност, у времена која долазе, да наш посао и све оно што чинимо, има смисла уколико ће бити генерација и оних који ће после нас доћи, уколико се заустави егзодус којем смо сведоци ових месеци и ових година, пре свега у земље западне Европе.
Заједно са локалним самоуправама почели смо пројекте реконструисања и уређења 1300 километара каналске мреже, која је деценијама била запуштена. Успели смо да обезбедимо европска средства, искористимо домаћа и комбинацијом различитих финансијских инструмената, овај систем доведемо на ниво који је неопходан да би каналска мрежа служила како за пољопривреде сврхе, тако и за привреду уопште.
Истовремено, финансирали смо пројекте 40 водоводних и канализационих мрежа широм Војводине и, ако се нечим поносимо, то јесте да смо изградили водоводне и канализационе мреже у преко 100 насељених места широм Покрајине. То је веома важно, имајући на уму чињеницу колико је велики проблем са квалитетом пијаће воде и то што смо наследили 80 одсто територији Покрајине без тих мрежа, а Војводина јесте била део Југославије који је био најпросперитетнији, међутим, не и у смислу комуналног уређења, на жалост.
Ове године, реализовали смо 528 инвестиција у области пољппривреде, у сарадњи са војвођанским пољопривредницима, пре свега. Готово 6.000 хектара плодне војвођанске земље је покривено системом за наводњавање, што ће омогућити већу продуктивност и ефикасност у производњи, да наши пољопривредници буду успешнији и богатији. Ако су они успешнији, сасвим сигурно да ћемо сви заједно бити успешнији.
Концентрисали смо се на оне пољопривредне културе које представљају компаративну предност и које доносе већи профит. Подразумевају веће учешће енергије, веће инвестиције и више рада, али истовремено доносе и већи бенефит за пољопривреднике. Говорим о повртарству и воћарству, где су начињени изузетни помаци. Под противградним мрежама нашло се само у овој години 259 хектара воћњака, које је финансирао Покрајински секретаријат за пољопривреду. Увек смо били концентрисани на то да помогнемо мањим произвиђачима, људима који имају снаге и енергије и воље. Нисмо инвестирали у тајкуне, у велике земљопоседнике, него управо у мање поседнике и пољопривреднике који имају од један до десет хектара пољопривредног земљишта, да бисмо им омогућили да запосле себе и своје породице, пријатеље и комшије, да би ниво запослености у нашим селима био виши.
Под пластеницима је ове године 200.000 квадратних метара више и то говори о томе да смо решени да интензивну пољопривредну производњу додатно интензивирамо.
Пролетос су нас задесиле поплаве, али нас нису изненадиле, не по први пут. Сваки пут смо били спремни на изазове које доносе наши водотоци и повећани водостаји. Софистициран систем одбране од поплава у који је инвестирано толико у протеклим годинама, успео је да послужи сврси, захваљујући стручњацима из “Вода Војводине” и стручњацима из Покрајинске владе, са Универзитета. Изградили смо систем каквог се не би постиделе ни много развијеније регије из много богатијих земаља. Протеклих десетак година дешавало се да пола Европе “плива”, дешавало се, на жалост, у току ових поплава буде поплављена површина величине Кипра. То је нанело драматичне штете инфраструктури, привреди, пољопривреди. Никада није грешком “Вода Војводине” поплављен ни један квадратни метар. Пре готово десет година имали смо поплаве у општини Сечањ, Јаша Томић је био под водом, то се догодило због тога што је пробијен насип са румунске стране. Ове године, имали смо поплаву у насељеном месту Јамена, због тога што је пробијен насип са хрватске стране. Никада се није догодило да насип буде пробијен са наше стране и да поплава буде последица нечега што је чињено или што је пропуштено од стране “Вода Војводине”. Због тога смо посвећени томе да тај систем и даље усавршавамо, унапређујемо, надограђујемо, да чувамо и пољопривредно земљиште и насељена места од елементарних непогода. На пролеће се догодило, на жалост, да је поплава у централном делу Србије однела велики број живота. У Војводини се то није догодило, спасли смо све животе, захваљујући, пре свега, правовременој реакцији и систему за одбрану од поплава који је пример, не само за ову земљу, већ за цео регион.
Поменуо сам укратко ове резултате због тога што они трасирају и главне задатке у наредном периоду. Покрајинска влада ће реализовати задатке који ће се кретати у два правца. Тосу наставак успешне политике у областима у којима Покрајина има надлежности. Истовремено, залагање за доношење буџета у складу са новим законом о финансирању. Постојећи закон је превазиђен, није у складу са Уставом, мора да се усагласи правни оквир са оним што Устав прецизира и дефинише.
На жалост, у претходним годинама, независно од тога да ли су те године биле тзв. “демократске” или тзв. “напредњачке”, Покрајина је сваки пут била ускраћена за око 20 милијарди динара и то је нешто што све нас заједно, као представнике грађана Војводине, треба да забрине и треба заједнички да концентришемо напоре да се та ситуација поправи тако да се доносе закон који ће бити уподобљен са Уставом Србије.
На томе инсистирам због тога што, када почне преговарање о поглављу 32 – финансијској контроли, сасвим је сигурно да неће бити прихватљива ситуација у којој се не поштујеУстав. Србија је држава која има европске амбиције, а и поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, такође инсистирају да се мора градити она врста оквира, која ће обезбедити да Србија постане правна држава и да у њој постоји владавина права. Без тога не можемо постати пристојно, уређено, цивилизовано европско друштво. То је једноставно није могуће. Уколико се анпасан пролази поред чињенице да се Устав не поштује, уколико се практично, суштински та одредба релативизује из године у годину, опет, напомињем, независно од тога која је влада у питању да не би сада долазило до дневнополтичког препуцавања, јер је превише озбиљна тема у питању, сви заједно морамо да уложимо напоре да ту ситуацију поправимо и да се створи правни оквир који је у складу са највишим правним актом ове земље.
Морамо донети и нови закон о преносу надлежности, односно усагласити нови закон о преносу надлежности Покрајине. Усагласити га са одлуком Уставног суда. Знате врло добро да смо, када је одлука Уставног суда донета, исказивали резерве, поготово у оним деловима у којима је одлука Уставног суда стављала ван снаге одредбе закона које су преписане из самог Устава. Не може се Уставни суд ставити изнад Устава, не може се нико ставити изнад највишег правног акта у овој земљи, али, будући да ту одлуку Уставног суда имамо, по њој се морамо равнати и у складу са њом тај закон мора бити донет. То није питање за покрајинску администрацију или није само питање само за покрајинску администрацију. Покрајинска администрација, а верујем и покрајински парламент, спремни су да уложе максимум напора да се и закон о финансирању и закон о преносу надлежности усагласе са формалним и фактичким стањем, али то подразумева кооперацију и координацију и међу посланичким групама и међу представницима две администрације. Коначну одлуку доноси републички парламент, и та одлука има ону врсту правне снаге која ће нам омогућити да ситуација буде померена унапред да буде усавршена.
Други корпус задатака односи се на обезбеђивање оних социјалних и демократских стандарда на који су грађани Покрајине навикли. Не само у претходним деценијама, него у претходним вековима. Ово, пре свега, кажем у контексту реформи које се спроводе у Србији.
Данас нажалост у Србији, и то је потпуно неспорно, пада и бруто друштвени производ, пада и индустријска производња и запосленост, и то су званични подаци, који све нас могу само обеспокојити и само забринути. Истовремено, расте задужувиње, расту дуговања, истовремено расте дуг и мањак у државној каси који је рекордни не само у односу на земље Европе, него је рекордни и у односу на модерну историју Србије. Две и по године слушамо о реформама. Нажалост, Светска банка је констатовала да те реформе нису спроведене и Србија је пала за чак 14 места на лествици погодности за привређивање. Данас је Србија 91. земља на светској листи по условима привређивања. То је место које је изузетно лоше и државе које се налазе у тој групи, због политичке коректности не бих набрајао о којим се државама ради, али већ тај списак говори сам по себи где је Србија позиционирана и на који начин Србију доживљавају и Светска банка и међународне финансијске организације. И кредитни рејтинг је у паду и то опет може само да нас забрине.
Огроман број људи у Покрајини живи све теже. Укупна тражња пада, а са њом пада и привредни раст и ми као администрација нисмо сагласни са тим да је кључни начин или доминантан начин или доминантан проблем који треба да се реши смањивањем плата и пензија. Ми проналазимо проблем у другој димензији – у димензији субвенција које су понекад сувишне, у димензији обезбеђивања средстава за докапитализације које нису оправдане, у димензији лошег функционисања предузећа, те нефункционисања пореске управе односно наплате пореза. Не може порески систем функционисати тако што ће они који најмање дугују бити највише под ударом, а они који дугују милионе бити кандидати за управљање јавним предузећима. Због тога је необично важно да се сви заједно концентришемо где да нађемо решења за ову насталу ситуацију. То што постоји различита политичка структура у овом парламенту, свакако не може бити ником изговор да не учествује у трагању за адекватним решењима.
Ми адекватна решења видимо у ускраћивању субвенција субјектима које те субвенције не заслужују или не заслужују толике субвенције. Примера ради, имате око 4,5 милијарде пројектованих средстава за докапитализацију “Дунав осигурања” у републичком буџету. За нас није прихватљиво да једна компанија за коју се предвиђају толика средства за докапитализацију буде спонзор вестима неким приватним телевизијама. То једноставно није прихватљиво због тога што грађани Србије треба да издвоје, сви грађани Србије, средства за нешто што коначно води монополизацији медија и уопште медијског простора у овој земљи. Истовремено, ми видимо могућност и уштеде у успостављњу система прогресивног опорезивања. Не видимо на који би начин смањивање плата и пензија у јавном сектору могло да донесе бољитак. На који начин, уколико смањите плате медицинским сестрама, лекарима, професорима, полицајцима, ватрогасцима, рударима, можете да поправите ситуацију. Уколико смањите пензије које представљају стечено право, које су људи стицали деценијама рада, то не само да није уставно него није ни продуктивно. Не говорим о овоме са позиције само социјалног статуса наших грађана. Они живе све теже и то јесте највећа брига. Међутим, овако драконске мере не доносе никакав бенефит ни самом буџету, не доносе никакав бенефит ни убирању средстава у буџету, јер фискални систем не може да буде унапређен, не може да буде обагаћен штедњом, која ће као последицу имати смањивање тражње, која ће као последицу имати смањивање привредног раста, која ће као последицу имати мањи број запослених у привреди, зато што привреда неће имати коме да прода своје производе и услуге, јер су плате и пензије смањене. И долазите до ситуације circulus vitiosus – једног затвореног круга у коме се плате и пензије смањују да би се извршиле уштеде у буџету, јер приходи нису повећани, а приходи се истовремено смањују зато што су смањене плате и пензије. И то је сасвим сигурно рецепт који није прихватљив и мислим да људима који су задужени да воде рачуна о макроекономским и финансијским показатељима у овој земљи треба јавити да је Фридман умро и да је концепт неолибералне економије нешто што је иза нас.
Јавни дуг је данас реално око 70 одсто бруто друштвеног производа и тешко ће бити подношљиво да се тај јавни дуг умањи кроз овакву политику. Као последицу смањивања плата и пензија имамо егзодус младих стручних људи из ове земље. То није ново и није нешто што нисмо виђали у претходним временима, али број од 80.000 људи од само две године говори нам јасно о томе како је погубан тај тренд. Говори нам јасно о томе да се тешко можемо надати просперитету и напретку уколико имамо толики одлив стручних људи из наше земље. Тај одлив је поготово проблематичан у Војводини. Ми знамо колико младих људи узима држављанство различитих земаља ЕУ, јер један део становника Војводине има право на хрватско, један део на мађарско, један део на словачко држављанство и користећи та држављанства, одлазе из земље.
Реформе се не могу спроводити на основу подршке само људима нижег образовања и таблоидних медија. Без владавина знања струке и науке, не може бити ни успешно спроведених реформи. Нема реформи без елементарне сагласности, нема елементарне сагласности без дијалога, а дијалог је немогућ без учешћа струке и науке.
Данас у Србији немамо дијалог.Самим тим немамо учешће ни струке и науке у решавању важних проблема, а будући да немамо те сегменте сасвим сигурно ни реформе не могу бити реализоване.
Наша цивилизацијска обавеза, свих нас који данас седимо овде у покрајинском парламенту, јесте да кроз серију дијалога који ћемо отворити, овде, у парламенту, у Покрајинској влади, тражимо заједничка решења за проблеме у којима се ова земља налази. Војводина је готово 30 одсто Србије и по броју становника и по територији, једина аутономна покрајина у овој земљи и због тога има специфичну одговорност и да види више него неке локалне самоуправе.
Оно што је Србији одувек недостајало у историји, јесу три важне компоненте: знање, стратегија и континуитет. Улази се у реформе без знања, стратегије коју немамо вековима и континуитета у спровођењу реформи и промена у овом друштву. То је нешто што немамо, то је нешто што нам традиционално недостаје и због тога морамо да предузмемо све да те три компоненте коначно заживе. Уколико се политика мења од владе до владе, не можете очекивати да имате бољитак. Политика, стратешка политика, развојна политика мора бити константна, мора постојати континуитет у њеном спровођењу и зато мора постојати консензус најважнијих политичких, али и друштвених чинилаца када су реформе у питању. Делиберативна демократија јесте решење за тако нешто, дакле демократија у којој ће важни друштвени чиниоци постизати консензус о кључним, економским , политичким питањима. То дакле, није питање само за једну владу, није питање само за два аналитичара, само за два таблоида, то је заиста питање за цело друштво.
Желим да се захвалим колегама, које су до сада веома успешно радиле у Покрајинској влади. Реконструкција владе јесте последица договора политичких чинилаца. Изменом, фактичком изменом структуре посланичких група дошли смо у ситуацију и да је измењен и однос посланичких група, односно број посланика и за последицу имамо другачије димензионирање и саме Покрајинске владе.
Желим да се захвалим колегиници Наташи Павићевић Бајић, која је била изванредан секретар за енергетику и минералне сировине и која је проглашена у временима која су иза нас за најбољу жену менаџера на подручју Војводине. Желим да се захвалим, посебно, проф. др Драгославу Петровићу чији енергија, знање и концентрација је ненадокнадив губитак за све нас и то је нешто што је последица чињенице да политика понекад подразумева да постигнете оно што је могуће а не оно што је идеално. И заиста тешко ће бити без професора Петровића замислити Покрајинску владу, и требаће нам времена да се навикнемо да његова енергија, интелект и концентрација више нису ту,” истакао је предеседник Покрајинске владе у свом обраћању и замолио посланике да својим гласом подрже овако дефинисану Покрајинску владу и подрже амбициозне и неодложне резултате које, како је председник Покрајинске владе казао, политички и економски контекст поставља пред нас.
