Нови Сад, 15. јул – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић и покрајински секретар за финансије мр Јовица Ђукић одржали су конференцију за новинаре, на којој су представили годишњи извештај рада Извршног већа АП Војводине.

Председник Пајтић је оценио да је упркос економској кризи, најтежој у последњих 70 година на овим просторима, Извршно веће АП Војводине у протеклих годину дана, у остваривању својих приоритета кроз програме запошљавња и подршку војвођанској привреди, постигло изузетно успешне резултате. "Ми смо због кризе и споразума са Међународно монетарним фондом и мањег прилива средстава на основу пореза на добит предузећа, дефинисали приоритете, које чине мере из програма запошљавања и подршке војвођанској привреди. Морам са задовољством да истакнем да су грађани Војводине показали висок степен поверења и заинтересованости за програме Извршног већа. На овај начин је отворено или уговорено 11.000 нових радних места преко различитих програма Покрајинског секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова.У 22 погона са новим технологијама и материјалима, који су суфинасирани уз помоћ Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, запослено је преко 900 радника директно и преко 3000 радника индиректно, што је још 4000 радних места. Преко Фонда за развој и кредитних линија остварени су услови за још 5.000 радних места, што укупно представља 20.000 новоотворених радних места у покрајини захваљујући програмима Извршног већа", рекао је председник Пајтић.
Он је истакао да је ово резултат који далеко превазилази оно што смо имали у претходним годинама.Такође, предвиђања да ће број новоотворених радних места до краја ове години бити већи од планираних 20.000, говори о високом поверењу у покрајинску администрацију и показатељ је добро конципираних програма запошљавања.
Говорећи о уштедама, председник Пајтић је нагласио да се штедело у свим областима, осим у програмима запошљавања и програмима нових и наставка започетих инвестиција Фонда за капитална улагања. У покрајини су завршени и отворени бројни објекти, попут нових студентских домова у Новом Саду и Сомбору, чиме је студентски стандард подигнут на европски ниво, а то значи да је 50 одсто студентских капацитета у првој категорији, отворена је нова спортска хала у Зрењанину, један од највећих инфраструктурних пројеката у последњих годину дана, већ годину дана ради највећи вртић на Балкану који је саграђен у Новом Саду, а саграђено је и 52 стана за младе научне раднике, што је такође у циљу очувања младог научног ресурса који имамо у Војводини. У току ове године биће завршени мост на Тиси и мост код Сремске Раче и Ургентни центар Војводине. Покрајина је купила акције и у Металс банци, која ће бити један од најзначајнијих развојних механизама у Војводини, ради подстицања развоја пољопривреде и привреде. Председник Пајтић похвалио је ефикасност покрајинске администрација о чему сведочи преко 85 одсто решених управних предмета у законском року, што представља завидан резултат и за окружење. Фонд за подршку страним инвестицијама у условима када се тешко доносе одлуке о улагањима у друга подручја, успео је да привуче инвестиције у вредности 400 милиона евра што ће допринети упошљавању око 5.000 радника. Допринос у погледу унапређивања статуса представника националних заједница постигнут је отварањем завода за културу, чији су језици у службеној употреби у АП Војводини. Према речима председника Пајтића то је тек почетак замисли да националне заједнице треба да стратешки промишљају своју позицију, како не би остали само на нивоу очувања своје културе и традиције, већ да своје деловање модернизују и развијају даље. Награда Савета Европе признање је које сведочи да оно што је покрајинска администрација учинила јесте у складу са највишим европским стандардима, рекао је др Бојан Пајтић на данашњој конференцији за новинаре.
Покрајински секретар за финансије мр Јовица Ђукић додао је да су сви ови резултати постигнути у условима финансијских потешкоћа захваљујући јасно утврђеним приоритетима. Чињеница је да је покрајинска администрација дала озбиљан допринос, који је био у складу са договором наше земље са ММФ-ом, и испоштовала да дефицит буде у дозвољеним границама. Према речима мр Ђукића, код наших редовних прихода имамо пад, јер је порез на зараде доста добар, а код пореза на добит забележен је пад од 1,8 милијарди динара, односно 72 одсто. Међутим начин рада Извршног већа, уз спровођење огромне уштеде и одређивање приоритета, односно поштовање свих области друштвеног развоја, допринело је ублажавању ефеката економске кризе у нашим условима, закључио је мр Ђукић.