Нови Сад, 12. јун – Представници  Покрајинског секретатијата за образовање и Новосадског хуманитарног центра одржали су,  у Извршном већу АП Војводине,  конференцију за медије посвећену финализацији процеса израде локалних акционих планова за образовање Рома реализованих у оквиру  пројекта "Локални акциони план за побољшање приступа образовању Рома: јавно заговарање за смањење сиромаштва". Пројекат НЦХЦ финансијски је  подржао УНДП.Мира Новаковић из Новосадског хуманитрног центра, који реализује овај програм,  говорила је о процесу израде локалних акционих планова, о томе зашто су важни, као и у колико општина је до сада процес завршен. Завршени су ЛАП за Нови Сад и Нову Црњу, објаснила је Новаковић, а до сада су ове акционе планове добили у општинама Апатин, Беочин, Сента, Опово, Бач, Сечањ, Тител и Зрењанин.
Проблем образовања Рома је вишеструк. Зато се  помаци у његовом решавању могући ако се уведе  системско решење, истакла је Новаковић. Управо израда оваквих локалних акционих планова омогућава да се конкретни проблемни решавају у локалној заједници. Навела је и мере које су  важне за  унапређење образовања Рома,а   означени су као приоритети у већини општина. Најважније је  перманентно мотивисање родитеља ромске деце да  се образују  и њихово рано укључивање у систем предшколског васпитања и образовања, увођење ромских асистената у образовне институције, допунски рад са овом децом, као и стипендирање ромских средњошколаца и  студената.
Заменик покрајинског секретара за образовање Светлана Вујовић изнела је  податке о  образовању Рома. Основну школу нема 61, 9  посто Рома, док је тек 29 посто завршило, што чини  91 проценат који имају или немају основну школу. Завршену средњу школу има 7,8 посто, а свега 0,3 посто има завршену вишу школу или факултет. Најсиромашнији су и најмање образовани, што илуструју подаци да у Републици Србији 71 посто најсиромашнијх нема завршену основну школу, а у том проценту највише је Рома, казала је Вујовић. Оцена Покрајинског секретаријата за образовање је да је решење побољшања статуса Рома у овој држави управо у сфери образовања, а у том процесу најважније је  укључивање ромске деце у предшколски систем, зато што је ту најмањи обухват ромске деце. – Према попису из 2002. године само 3,9 посто деце из ромских насеља било је укључено у предшколски програм, објаснила је Вујовић, што је, према подацима УНИЦЕФ-а повећано на 5 посто, али је и даље недовољно. Вујовић сматра и да  укључивање  ромске деце у предшколски програм омогућава да ће они у великом проценту уписати основну школу. Подаци говоре и да 66 посто ромске деце упише основну школу, а свега 30 посто њих је и заврши. – Последњих пет година је мерама Секретаријата поваћан број уписаних ученика у средње школе и факултете, навела је Вујовић. Пројекат  који Секретаријат спроводи већ четири године, а односи се на стипендирање ромских  ученика у средње школе, повећао је њихов број за 2,5 пута. Како је објаснила Вујовић за последњих пет година број ученика је са 200 повећан на 606. Осим броја ученика  у средње школе, повећао се и број уписаних студената применом афирмативних мера, тако да је ове године уписано њих 80, а око 200 ромских студената студира на Универзитету у Новом Саду.