Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, уторак, 13.04.2010

Представљен ”Правописни речник српског језика”

13042010_pravopis_ms

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 13. април – "Правописни речник српског језика", капитално језичко лексикографско издање, аутора доктора Милана Шипке, представљено је на свечаности у Влади Војводине. О књизи су говорили председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, аутор Милан Шипка, театролог Јован Ћирилов и директор издавачке куће "Прометеј" Зоран Колунџија.
Књига која је представљена, практично је први српски стандарднојезички приручник у последњих сто година. Опширнији правописни речник последњи пут је публикован 1960. године, али у оквиру Правописа српскохрватског језика. Како је на промоцији истакнуто, "Правописни речник српског језика" Милана Шипке у српској нормативистици је преко потребна књига, не само онима који се нормом српског језика баве у оквиру струке него и ширем кругу корисника који "негују сопствену језичку културу и желе да постигну виши ниво писмености".
Капитално дело Милана Шипке на више од 1.400 страна објавио је новосадски "Прометеј" захваљујући великом броју претплатника и уз подршку Владе Војводине.
Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић изразио је задовољство што је Влада Војводине имала прилику да подржи овај историјски пројекат.{флв}13042010_Пајтиц{/флв}
– Језик и књига су основа сваке културе. Због тога је ова књига о језику камен темељац српске културе и идентитета у деценијама које су пред нама и биће незаобилазна литература у свакој школи, библиотеци, кући у Србији и тамо где Срби и српски народ живи – рекао је председник Владе Војводине др Бојан Пајтић. – Не спадам међу језичке чистунце и оне који се плаше сленга, али треба једном за свагда да знамо шта је канон, шта је изворно и аутентично и због тога хвала господину Милану Шипки, Ивану Клајну, Јовану Ћирилову и свима онима који су дали допринос да овај пројекат буде реализован.
Аутор Речника, доктор Милан Шипка је рекао да је књига која је данас представљена јавности и предата у руке заинтересованим корисницима, како стоји у главном наслову, правописни приручник српског језика, или, тачније, српског језичког стандарда.
– Намењен је изворним говорницима српског језика, пре свега онима који су по својој професији дужни да говоре и пишу правилно, као и онима који друге поучавају како ваља говорити и писати, затим онима који се спремају за позив наставника матерњег језика, али и свима другима који желе да боље упознају и савладају савремени српски језички стандард и тиме усаврше своје језичко знање и своју језичку културу подигну на виши ниво – рекао је Шипка. – Према тој намени утврђен је и садржај приручника: он је лишен речи и облика који не припадају српском језичком стандарду, пре свега непотребног српско-хрватског дублетизма, уз то и баласта властитих архаизама, мање познатих дијалектизама, жаргонизама, па и уско стручне терминологије, али и свакодневних српских речи и израза у чијој ће употреби мало ко од изворних говорника српског језика погрешити.
С друге стране, навео је доктор Шипка, ово је специфичан речник, коме је основна сврха да информише о правописној, граматичкој и акценатској правилности у оквиру српског језичког стандарда и упозори на бројне грешке у пракси које се у вези с тим јављају.
– То, дакле, није никакав «нови правопис», како неки мисле, нити је у конкурентском односу према постојећем «званичном» српском правопису Матице српске. Он упућује на специфична (чак и крајње неприхватљива) решења у том правопису, а даје доста информација и о оспоравањима неких његових норми и бројним пропустима, уместо којих су понуђена решења из поузданих језичких саветника – навео је доктор Шипка и додао да је овакав приручник подразумева чврст ослонац на савремене, свеобухватне и поуздане стандарднојезичке нормативе: правопис, нормативну граматику, речник стандардног језика и др., а ми свега тога немамо, бар не на потребном и задовољавајућем нивоу.
На самом крају, доктор Шипка је изразио наду да ће нови речник онима који ће га користити бити од помоћи у настојању да подигну ниво своје писмености у правописно-граматичком и прозодијском погледу, али и у изналажењу решења за недоумице које су их при писању досад мучиле.

fixed-img