Презентација пројекта „Ка унапређењу услуга за жене на локалном нивоу – изградња модела сарадње тела за родну равноправност и организација цивилног друштва у општинама и градовима АПВ” одржана је у Скупштини АП Војводине. Пројекат је реализовао Центар за подршку женама у сарадњи са Покрајинским заводом за равноправност полова и Зрењанинским едукативним центром.
Пројекат укупне вредности 333.500 динара суфинансирао је Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу са 192.500 динара, а циљ пројекта био је да се у пет локалних самоуправа Војводине (Кикинди, Зрењанину, Бачком Петровцу, Сомбору и Руми) допринесе остваривању политике родне равноправности и једнаких могућности, и то кроз увођење ефикасног модела сарадње механизама за равноправност полова: комисија, савета, лица задужених за родну равноправност, и организација цивилног друштва у успостављању социјалних и других услуга које значајно утичу на квалитет живота жена у заједници, посебно оних из рањивих група.
О пројекту су говориле Марија Срдић испред Центара за подршку женама и Весна Шијачки из Покрајинског завода за равноправност полова, а учесницима се у име Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу обратила подсекретар Весна Пиперски Туцаков.
Како је овом приликом рекла Марија Срдић, процес обуке је прошло 25 особа, а у целом процесу укључујући и фокус и истраживачке групе, учествовало је око 80 људи, са тенденцијом да се после ове презентације прошири примена овог модела и рада тела за равноправност полова којих у Војводина има око 35.
Весна Шијачки из Покрајинског завода за равноправност полова је рекла да је пројекат покушај да се подигне не само ниво знања локалних родних механизама, него и оперативност када је у питању изградња партнерских односа и модела сарадње са организацијама цивилног друштва на локалном нивоу, користећи њихове могућности да се унапреде услуге ка женама из рањивих група, којима је институционална подршка потребна.
Како је речено при представљању резултата пројекта, општине пружају само услуге које су усмерене на задовољавање практичних потреба, али не и стратешких, које ће омогућити да се унапреди живот грађана. Други резултат до којег се дошло при истраживањеу је да се не врши никакав надзор над услугама које постоје, а показало се да су најзначајније оне које се тичу насиља над женама. Такође, закључено је да не постоји координација међу институцијама и да постоји простор да се она унапреди јер су услуге у овом тренутку само базичне.
Весна Пиперски Туцаков је овом приликом рекла да ресорни Секретаријат покушава да побољша координацију и ефикасност јавних политика које се креирају како на регионалном тако и на локалном нивоу, као и на побољшању услуга које се пружају грађанима.
– Цивилни сектор може да допринесе развоју демократије на локалном нивоу и да унапреди и побољша квалитет живота грађана. Секретаријат путем конкурса, обука и сарадње са цивилним сектором унапређује капацитет невладиног сектора, а невладиним организацијама које до сада нису биле уписане у регистар корисника јавних средства смо помогли да се упишу у тај регистар – рекла је Весна Пиперски Туцаков.
Ппрема њеним речима, што се тиче самих локалних самоуправа, циљ Секретаријата је да се постигне војвођански стандард, што подразумева да све локалне самоуправе усвоје своје планове развоја за период од 2014. до 2020. године и да се омогући лакши приступ услугама локалне администрације.преко услужних центара.