Нови Сад, 16. април – Пројекат „Наслеђе и одрживи развој локалне заједнице -Векови Бача- пример добре праксе" , представљен је данас у Скупштини АП Војводине. Реч је о развојном пројекту заснованом на културном и природном наслеђу општине Бач, који се реализује у оквиру Регионалног програма за културу и природну баштину Југоисточне Европе 2003 – 2010. године. Реч је о рехабилитацији културног наслеђа у овој општини западне Војводине, која је у функцији одрживог развоја ове локалне заједнице.
Носилац пројекта је општина Бач, у партнерству са Министарством културе Србије и Покрајинским секретаријатом за културу, као и више установа, организација, факултета и Завода за културу, чији су представници присуствовали данашњој презентацији.
У поздравној речи, покрајински секретар за културу Милорад Ђурић је, говорећи о значају оваквог подухвата, нагласио да је заштита културног наслеђа изузетно важна област, која представља нашу цивилизацијску обавезу. Брига о наслеђу у култури, брига о споменицима културе и траговима ранијих друштвених раздобља и њихова конзервација и чување за будућност јесте један од најплеменитијих задатака, које културни радници имају.
„Утолико ми је драже што смо, после неколко година, успели да покажемо на једном моделу амбијенталног комплекса у Бачу како то може да функционише и што смо то успели да урадимо на један задовољавајући начин," истакао је покрајински секретар Ђурић.
Ресорни секретар за културу је уверења да ће овај модел бити даљи путоказ за следеће пројекте у Војводини, која има много тога да покаже на плану културне баштине. Ђурић је, такође, указао да је веома битно да то препознамо не само као ствар прошлости, већ као нашу будућност. Овакви пројекти по њему имају своју економску будућност и могу помоћи развоју својих локалних заједница и обећао да ће овај и слични пројекти, свакако, наићи на даљу подршку ресорног секретаријата.
Председник Општине Бач мр Томислав Богуновић посебно се захвалио свим учесницима на овом пројекту, који је учинио да културно наслеђе у Бачу буде заштићено и поново врати сјај. Богуновић је најавио да је потписан споразум о асоцијацији бачких општина, па ће Бачка Паланка, Бач и Бачки Петровац направити мастер студију о туристичком развоју ове три општине. Богуновић је истакао важност уласка пројекта „Векови Бача" у Љубљански процес, као и могућност да се ускоре нађе као кандидат за упис на листу светске баштине УНЕСЦО. Први човек Бача рекао је да ће ова општина и даље наставити овим путем, упутивши позив грађанима да не пропусте да посете овај значајни културно-историјски локалитет, који је део њиховог окружења.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа казао је да је петогодишњи рад на овом пројекту у Општини Бач јединствен пример, који је дао позитивне резултате у пракси. О томе сведочи и могућност да, за неколико године, овај пројекат буде номинован за листу културне светске баштине као једини споменик културе са територије Војводине. Он је истакао да је за успешност овог пројекта било посебно важно то што је препознат заједнички интерес, од локалне самоуправе преко Влада АП Војводине и Министарства културе Републике Србије, који су га и финансијски подржали. Изузетну вредност свеукупног наслеђа овог дела Србије и Војводине чини његова изразита историјска слојевитост и мултикултуралност, што је део читавог концепта који третира овај пројекат, истакао је Вапа.
Аутор и руководилац пројекта архитекта и конзерватор Славица Вујовић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе представила је цео пројекат, подсетивши да је крајем 2005. израђен концепт "Векови Бача 2006-2010." у окриљу Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Постављени су циљеви и оквирни акциони план, а основне одреднице говоре да је реч о развојном пројекту који се бави интегративном заштитом културног наслеђа на територији одређене локалне заједнице, дакле општине Бач, где је концентрисано вредно и ретко мултикултурално наслеђе и добрим делом очуван културни предео који припада Подунављу. Пројектом су обухваћени Средњевековна тврђава у Бачу из 14. века, са подграђем, Фрањевачки самостан из 12. века и српски православни манастир Бођани из 15. века, као и остаци хамама из 16. века, традиционална народна архитектура и споменици индустријског наслеђа, заједно с богатом природом и нематеријалним наслеђем, који су изузетно атрактивни за посетиоце и велики су потенцијал за будући привредно-туристички развој.