Нови Сад, 7. октобар 2011. – Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за привреду Иштван Пастор данас је у Скупштини АП Војводине представио пројекат под називом „Израда детаљне студије изводљивости железничке пруге Сегедин- Реска-Хоргош-Суботица-Чикерија-Бачалмаш-Баја". Пројекат се реализује у оквиру програма прекограничне сарадње, ИПА, који се финансира средствима из Европске уније, уз суфинансирање Покрајинског секретаријата за привреду. Сам циљ је осим међурегионалног повезивања и повезивање путем ТЕН-Т, европске железничке трансверзале региона Црног мора (лука Констанца) са севернојадранским лукама (Ријека,Трст,Копар).По речима потпредседника Пастора 30. новембра ове године је последњи дан када  се овај пројекат завршава. Зато смо се данас окупили како представници ДКМТ-а, Владе АП Војводине и извођача радова, тако и сви други учесници у изради Студије изводљивости, оправданости и самог циља у њеној изради. Јасно је, истакао је Иштван Пастор, да је ова реализација заједничка амбиција да прегограничне регије доживимо као заједнички простор. Државне границе су административне препреке, које у Европи данас више не постоје. Ове године је и десетогодишњица, подсетио је Пастор, од потписвања Протокола о развоју инфраструктуре  код нас, тако да је овај пројекат природни след ствари, јер без развоја железнице нема привредног, туристичког, нити било каквог другог развоја уопште. Сви знамо да је стање у области железничког саобраћаја код нас срамотно. Пруга од 40 километара између Суботице и Сегедина је таква, да воз путује два сата, док између Сегедина и Темишвара она уопште и не постоји. Зато и због тога се раде овакави пројекти, јер сви ми који живимо надомак других желимо ово стање да променимо и надам се да ћемо након реализације овога наставити са проширењем мреже железничких пруга.Чокаш Естер Ана, као менаџер ДКМТ-а је рекла да су највећи део посла урадили стручни људи из Покрајинског секретаријата за привреду, који су направили детаљан план, са којим смо ми изашли пред надлежне из Европске уније. Сматрам да је због важности реализације овог пројекта потребно скренути пажњу свима онима, који се баве инфраструктурним проблемима о запуштености ових пруга. Зато смо одлучили да генералне директоре железнице из Србије и Мађасрке, као и представнике ресорних министарстава ставимо у воз на овим релацијама, како би се уверили колики је значај за њихову ревитализацију. Када се она стави у функцију, много брже, лакше и једноставије ће се одвијати свака робна размена, растеретиће се друмски саобараћај и обезбедиће се нова радна места.Укупан буџет пројекта је 389 хиљада евра. За активности у оквиру пројекта, које ће спровести Покрајински секретаријат за привреду предвиђено је 330 хиљада евра, од чега се од стране Европске уније финансира 85 одсто, односно, 280 хиљада евра, а из секретаријата око 50 хиљада евра, што је 15 одсто преосталих инвестиција. О постојећем стању ове пруге, значају и циљу пројкета, са нагалском на инетерс потенцијалних инвеститора говорио саветник генералног директора „Железница Србије" Милан Вучинић. Он је истакао да је ова пруга  постављена 1885. године и као таква била је саставу тадашње државе. Део те пруге уништен је 1955. године и до данас је у горем стању него пре виђше од сто година. Њоме је саобраћало око 6,5 милиона људи из неколико румунских и мађарских жупанија, до АП Војводине. Када се овакви подаци изнесу јасан је и циљ и задатак зашто се она мора вратити у функцију и колики је њен значај и улога.