Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски присуствовао је представљању пројекта „Заједнички развој студије о капитализацији румунско-српских туристичких потенцијала канала Бегеј и промоција прекограничних инвестиција“ која је одржана у Зрењанину.
Како је речено на скупу, ревитализација канала Бегеј и промоција његових туристичких потенцијала могућа је кроз пројекте прекограничне сарадње Румунија-Србија.
Секретар Бугарски је истакао да је Бегеј стратешки важан и има великих изазова у смислу његовог чишћења и враћања атрактивности а то се, како је рекао, најбоље може урадити кроз пројекте прекограничне сарадње са Румунијом.
– Преговараћемо са партнерима из Румуније да Бегеј буде наш стратешки пројекат. То је најважнија порука данашњег скупа, а морамо да обезбедимо финансијска средства и урадимо нешто што је важно за грађане Баната, али и за екологију – рекао је Бугарски.
Према његовим речима, када је реч о водотоку, имамо каналску мрежу од 22.000 километара, потенцијали су велики, али су потребна и велика средства за улагање, па је потребно тражити алтернативне начине финансирања, а то је могуће кроз прекограничну сарадњу, чиме се може обезбедити довољно средстава како би се убрзао друштвено-економски развој у Војводини.
Заменик градоначелника Зрењанина Чедомир Јањић рекао је да је туризам велики потенцијал у целој Србији, али је у Зрењанину веома неискоришћен.
– Бегеј је једна од туристичких дестинација и деценијама уназад се причало о његовом измуљавању, чишћењу, прављењу садржаја на самом Бегеју, а ми смо сада кренули и са конкретним стварима – рекао је Јањић.
Како је навео, највећи проблем Бегеја у Зрењанину је то што се сва фекална канализација излива у Бегеј, али да ће тај проблема бити решен кроз пречистач, што је и предуслов за озбиљно бављење туризмом.
Економски саветник Амбасаде Румуније у Србији Патрициа Радут је рекла да је то изузетно важан програм, јер је у том домену преко 190 реализованих заједничких пројеката, а неки од њих су веома важни. Она је изразила наду да ће већ у следећем програмском периоду, од 2014. до 2020. године бити још више пројеката и да ће се сарадња успешно наставити.
Менаџерка пројекта и представница АДЕТИМ Лучија Патрујка је рекла да је намера да сарадња кроз програме прекограничне сарадње има позитивне ефекте за обе државе.
– На крају овог пројекта имаћемо два или три идејна решења за даље пројекте, а који се односе на туристички потенцијал и које бисмо могли да реализујемо средствима Европске уније – казала је Патрујка.
Директорка РЦРБ Ирена Живковић указала је да ревитализација канала Бегеј има велики привредни значај, како за подручје дуж тока Бегеја, тако и за цео регион.
– Истина је да не можемо одједном, ни у целости, да обезбедимо средства за комплетну ревитализацију Бегеја, али је ово важан корак ка томе – казала је Ирена Живковић.
Према њенима речима Бегеј има имиџ загађене реке, уместо да буде еколошки бисер овог краја. Ревитализација канала Бегеј предложена је као стратешки пројекат за следећи позив прекограничне сарадње Румунија-Србија и то ће бити одскочна даска за оно што треба урадити.