Нови Сад, 19. мај – На данашњој конференцији за новинаре у Извршном већу, Канцеларија за инклузију Рома у сарадњи са Новосадским универзитетом и Војвођанским ромским центром, представила је пројекат «Оснаживање ромсклих студената на Универзитету у Новом Саду». Циљ пројекта је да се устали модел потпоре ромским студентима да положе више испита у току академске године и успешно заврше започете студије. О пројекту су говорили Светлана Вујовић, заменик покрајинског секретара за образовање, Душко Јовановић директор Канцеларије за инклузију Рома и проф. др Слободанка Марков, супервизор пројекта.
Директор Јовановић је подсетио да је пре нешто више од петнаестак година, 1994. на Новосадском универзитету било свега четири ромска студената. Данас се на овом универзитету школује око 200 ромских студената, што је више него на свим осталим универзитетима у Србији.
– Јасном и отвореном политиком Владе Републике Србије и свестраном помоћи Извршног већа Војводине омогућено је да се дође до ових резултата, казао је Јовановић и навео да је томе допринело и доношење Закона о заштити права и слобода националних мањина 2000. године. Тада су почеле да се примењују мере афирмативне акције за ромску децу приликом уписа у средње школе и факултете, чиме су они добили одређене привилегије приликом уписа, под условом да положе пријемни испит, објаснио је Јовановић. Закључио је и да држава чини велике напоре да се деца ромске националности укључе у образовни систем да би се смањило сиромаштво, али и створила елита која ће преузети развој не само Рома, него и средине у којој живе.
Светлана Вујовић је навела неколико поражавајућих података о образовном нивоу становништва у Србији, што је контекст у коме се може посматрати и стање у образовању ромске популације. Наиме у Србији 22 процента становништва нема завршену основну школу, што уз 24 посто оних који имају основно образовање, даје постотак од 46 одсто становништва наше земље које је функционално неписмено. То потврђују и истраживања ОЕБС-а из 1996. године која показују да између 40 и 50 посто становништва Србије није спремно за живот у ЕУ.
– Када је ромска популација у питању ситуација је још гора, упозорава Вујовић. Подаци из пописа 2002. године показују да 61 проценат Рома нема, а 29 посто има основну школу, да их је 7,8 процената са завршеном средњом школом и свега 0,3 посто са вишом школом или факултетом. Подаци из 2007. године говоре да су они који су најмање образовани и најсиромашнији, а таквих је у Србији 71 проценат, међу којима су и Роми.
– На Лисабонској конференцији из марта 2000. године утврђени су циљеви ЕУ да њихова економија до 2010. године буде најконкурентнија у свету управо зато што је заснована на знању. Вујовић је подсетила и да је Секретаријат активно укључен у стипендирање средњошколаца ромске популације, којих је ове године 265, и нагласила потребу да они који успешно заврше средњу школу, могу да наставе школовање на некој високошколској установи.
Проф. др Слободанка Марков представила је начин за успешнију помоћ овој студентској групацији да лакше савлада градиво и боље се интегрише у академски живот и уклопи у универзитетску средину. Осим помоћи да се информишу о начину функционисања академског живота, утврдиће се и који су то проблеми које они имају у настави.
– Из тога ће се извести програми помоћи како би они завршили студије, а добиће менторе који ће им помоћи у савладавању градива. Професорка Марков је навела и да се на Универзитету планира рад са најбољим студентима из ромске популације како би развили њихове способности и таленте и оспособили их да се укључе у научно-истраживачки рад. У оквиру овог програма урадиће се и база података како би се пратили резултати примене мера афирмативне акције у нашој земљи.