Нови Сад, 22. мај –  У згради ЈВП „Воде Војводине" у Новом Саду одржана је презентација пројекта „Одрживи развој подземних вода у пограничном подручју Мађарске и Србије." Ово је један од првих успешно реализованих пројеката у Европи који је окупио стручњаке из суседних држава  на заједничком решавању проблема у области управљања подземним водним ресурсима. Изведен је према програму о међудржавној сарадњи и финансиран је средствима ЕУ. Носиоци пројекта су АТИКОВИЗИГ из Сегедина, Департман за минерологију и хемију Универзитета у Сегедину, Рударско-геолошки факултет из Београда, а партнери на пројекту су Покрајински скеретаријат за енергетику и менералне сировине, АДУКОВИЗИГ из Баје, ЈВП „Воде Војводине" и АКП „Водовод и канализација" из Суботице.Скуп је отворио Радослав Стриковић, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине, који је истако да и овај пројекат представља одраз добре и квалитетне сарадње водопривредних предузећа и организација двеју земља, али и сарадњу наших водопривредних организација, Рударско-геолошког факултета и Секретаријата, као носиоца и учесника у пројекту. Стриковић је изразио наду да ће бити још заједничких пројеката с обзиром да је вода све значајнији ресурс и на глобалном плану. Посебно је истакао посматрање сливове Дунава и Тисе, како би се добила комплетнија слика, нарочито  када је Тиса у питању. – У Извршном већу АПВ чинимо напоре да унапредимо сарању са суседним земљама, а Мађарска је земља са којом највише сарађујемо на овом плану у последњх пар година, казао је Стриковић.Др Петер Козак, шеф одељења у Водопривредној дирекцији у Сегедину, навео је да је у пројекту испитивано стање подземних вода од заједничког интереса. – Првенствени циљ ових испитивња је израда заједничког одговора на изазове који се дешавају у поменутој области. Др Козак сматра да је потребно наћи равнотежу између одрживог коришћења постојећих ресурса подземних вода. Такође је важно да је у центру испитивања била идентификација постојећих ресурса подземних вода са посебним освртом на опадање нивоа подземних вода,  које је примећено на територији обе државе. Др Козак наводи и да су заједнички резултати дати у Акционом програму у којем је одређен обим могуће експлоатације водних ресурса и,  у оквиру тога,  биће извршена водоанализа постојећих изворишта на основу које ће се обнављати  дозволе.Лајош Секе, помоћник ресорног секретара, изнео је податке о финансијској вредности пројекта на мађарској и српској страни, обзиром да се ради о огледном пројекту. Са мађарске стране вредност му је износила 130.000 евра, уз учешће Европске агенције за реконсртукцију од  75 посто и мађарске државе, као и партнера који су обезбедили сопствена средства. – Наш део пројекта је у вредности 190.000 евра, нешто веће учешће Европске агенције за реконстуркцију од 85 посто, а остатак средстава обезбедио је Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, Рударско-геолошки факултет и ЈКП "Водовод и канализација" из Суботице, објаснио је Секе.Координатор пројекта Зоран Стојановић је истакао је да је пројекат већ неколико пута приказан,  како у земљи,  тако и у иностранству,  где је оцењен као веома успешан. Такође је навео значај воде као ресурса у свету, где већ постоји око 200 жаришта и због чега су УН направиле предлог закона о одрживом управљању међуграничних вода. – Наш локални проблем је успешно решаван током једногодишњег заједничког рада, казао је Стојановић. Подсетио  је да на нашој територији  има 11 општина, са пола милиона становника и 6 великих и 16 малих водоводних система. Зона испитивања ишла је до Киш-Халура у Мађарској, односно до Врбаса и Куле у Србији. Активности које су реализоване нису биле једнаке у обе земље, обзиром да је мађарска страна располагала са много више података о подземним водама. Подсетио је и да се сарадња две земље у области водопривреде  одвија успешно и кроз билатералну комисију, али се није далеко одмакло у оцени стања подземих вода и мерама које ће се стећи током будућег заједничког коришћења. Стојановић је изнео и податак да имамо  преко 1000 бушотина, односно бунара који експлоатишу подземне воде, али је мали број оних који си опремљени да дају податке о режиму подземних вода, чак и када су изворишта у експолатацији. У Војводини се више користе воде основног водоносног комплекса. Само је Апатин на алувијалној равни Дунава. Према речима Стојановића нема знакова смањене експлоатације или смањења ресурса бунара,  али постоји опадање артеријског притиска. Када је реч о квалитету подземних вода у нас, оне садрже доста органских материја, анонимних вода и неорганског арсена, а повећан је и садржај бора. Због тога се размишља о централизацији водовода или увођењу алтернативних изворишта, затим о рационализацији у искоришћавању подземних вода, првенствено алувијалних наслага Дунава и Тисе, те о побољшању квалитета подземних вода применом адекватних мера третмана вода, превентивној заштити подземних вода, као и  контроли примене агрохемијских средстава.