Нови Сад, 5. фебруар – Фонд за развој непрофитног сектора АП Војводине, у сарадњи са Европским покретом у Србији и Локалним већем ЕПуС-а Нови Сад, организовао је промоцију књиге мр Огњена Милића „Регионална политика ЕУ као мотор привредног развоја." Промоцији су присуствовали мр Маја Седларевић, потпредседница Скупштине АПВ, др Јован Комшић, професор Економског факултета Универзитета у Новом Саду, мр Валентина Иванић, директорка Војводина – ЦЕСС и Милан Симурдић, потпредседник Европског покрета у Србији.
Отварајући данашњи скуп Ана Сегедински, в.д. директорка Фонда истакла је да цивилни сектор проналази начине да делује у процесима промоције европског система вредности и демократизације друштва. – Фонд подржава удружења грађана која су активна у промоцији вредности грађанског друштва, ширењу информација о процесу наших интеграција у ЕУ и упознавању са регионализмом, концептом који добија посебно место у нашем друштву, казала је Сегедински.
Говорећи о значају овакве публикације аутор мр Огњен Милић је навео да се ради о литератури која до сада није постојала на српском језику. Стога је књига пионирски подухват, нешто ново и по теми, која је врло интересантна. Она представља регионалну политику ЕУ, као једну од најразвијенијих политика унутар ЕУ. У њој су разјашњени одређени појмови који се код нас доводе у неку сличност, као што су регионализација, односно регионална политика ЕУ и регионализам. У књизи је представљено да регионална политка ЕУ не подразумева истовремено и регионализацију. Књига представља и инструменте за спровођење регионалне политике, попут структурних и кохезионих фондова, који су искључиво на располагању државама чланицама ЕУ. Према његовим речима књига представља и преглед стања у Републици Србији у области регионалне политике. Даје и кратку анализу Закона о регионалном развоју, анализу инструмената за предприступну помоћ, а приказани су и ефекти регионалне политике унутар чланица ЕУ. Милић је подвукао да регионална политика ЕУ не подразумева регионализацију, поткрепљуући то подацима да 36 процената земаља ЕУ управља средствима структурних и кохезионим фондом на нивоу региона, и то су земље које имају традиционално снажне регионе, попут Шпаније, Италије и Немачке, док остале државе управљају овим фондовима на централном нивоу.
– То је препорука да и Србија треба да направи стуруктуре које ће управљати стуктурним и кохезоним фондовима на нивоу ресорних министарстава, што не подразумева да ће локалне самоуправе, односно будући региони, бити изузети из коришћења ових средстава. Напротив, њихова улога је да припремају пројектну документацију, припремају своје стратешке планове развоја што региона, што локалне самоуправе, али саме структуре треба да буду на централном нивоу, објаснио је Милић. Изнео је и закључак који се налази у сектору посвећеном Србији.
– У овом тренутку Србија нема прецизно дефинисану националну регионалну политику, иако Закон о регионалном развоју представља искорак у пракси у регулисању те политике. Потребно је донети и низ подзаконских аката, који ће ближе дефинисати одређена решења, сматра аутор Огњен Милић.