Нови Сад, 11. новембар – У организацији Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, у Скупштини АП Војводине данас је представљена публикација под називом: "Мере популационе политике локалних самоуправа АП Војводине".
Презентација је уприличено у част сећања на академика Берислава Бету Берића, који је својим научним и стручним радом дао велики допринос проучавању хумане репродукције, планирању породице и указао на изразито испољене проблеме у демографском развоју становништва АП Војводине и шире.
Представницима локалних самоуправа из сектора друштвене делатности и председницима општинских комисија за популациону политику, најпре се обратила подсекретар Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију Новка Мојић. Како је истакла, наша покрајина је сачинила неколико стратешких докумената везаних за пронаталитетну политику. Први докуменат је Програм демографског развоја АП Војводине са мерама за његову реализацију, потом програм намењен активирању локалне смоуправе, а сачињене су и конкретне мере за сваку локалну самоуправу. Највећи број мера које спроводе локалне самоуправе је новчана помоћ, која се даје за прво дете које се роди у породици, а покрајина је донела и читав сет осталих мера, које локалне самоуправе у складу са својим буџетима треба да покушају да реализују. За реализацију мера које обухватају родитељски додатак за прво дете, регресирање трошкова боравка трећег и четвртог детета у предшколској установи, новчана помоћ породицама и у којима се роде близанци и тројке и заштиту репродуктивног здравља буџет је негде око 600 милиона динара. Подсекретар Мојић је нагласила да је пројекат анализе популационе политике у локалним самоуправамау рађен са експертским тимом, а да је уследила и израда конкретним мера популационе политике за сваку локалну самоуправу. Праву слику о резултатима ових мера имаћемо, према речима Новке Мојић, након обраде података са последњег пописа становништва.
У име Катедре за гинекологију и акушерство Медицинског факултета у Новом Саду, скуп је поздравио и проф. др Тихомир Вејновић, који је одржао пригодну беседу о академику Бериславу Бети Берићу, Реч је о личности, која је дала посебан допринос у области гинекологије и акушерства. Проф. др Вејиновић је говорећи о академику Берићу указао на значај његовог научног и стручног рада, те проучавање хумане репродукције, у домену планирања породице и који је међу првима дао процену у вези са испољавањем проблема у демографском развоју становништва АП Војводине и шире.
Академик Берислав Берић рођен је 1927. године, матурирао у Новом Саду 1946. године. Медицину је студирао у Београду и Новом Саду, где је дипломирао 1952. године. Гинекологију и акушерство је специјализирао у Скопљу у периоду 1952. до 1956.године. Студијски боравак је провео на медицинским факултетима у Лозани, Женеви и Кијеву. Од 1956. до 1958. провео је на стручном усавршавању у Немачкој. Од 1958 до 1960 био је асистент а потом и доцент на Медицинском факултету у Сарајеву. Докторирао је исте године у на Медицинском факултету у Београду. Његов даљи рад огледа се у раду на универзитету у звању редовног професора од 1972. године у Новом Саду.Од 1974. био је шеф Катедре и управник Клинике за гинекологију и акушерство Медицинског факултета у Новом Саду, а последњих година свога рада дао свој допринос ангажовањем у Светској здравственој организацији као експерт. Његов рад био је везан и за Енглеску, Финску, Немачку, Француску и Канаду. За дописног члана ВАНУ изабран 1984. године, а редовни члан постао је 1990. године. Био је редован члан Интернационалне академије за цитологију у Њујорку. Објавио је преко 400 радова у нашој земљи и иностранству, и добитник великог броја међународних и домаћих признања. Решења која је дао за депопулацију нашег становништва од великог су значаја у борби за позитиван природни прираштај нашег региона.
Мере за активирање локалне самоуправе предвиђене програмом демографског развоја Аутономне Покрајине Војводине са мерама за његово спровођење груписане су у више категорија и конкретизоване до нивоа могућих појединачних мера.
Стратешке мере локалне самоуправе обухватају: идентификовање ресурса за популациону политику локалне самоуправе, утврђивање висине средстава у буџету општине која се опредељују за локалну популациону политику, идентификовање и активирање свих других извора средстава за локалну популациону политику и стварање организационе претпоставке за њихово прикупљање (основати фонд или фондацију, клуб донатора и сл.). Такође, дефинисање мере локалне популационе политике, одређивање институционалних оквира за спровођење локалне популационе политике (Комисија за популациону политику Скупштине општине, у општинској управи). Једна од мера је и подржавање настајање удружења грађана, невладиних организација и других облика удруживања људи заинтересованих за укључивање у локалну популациону политику.
Специфичним мерама локалне популационе политике обухваћене су мере за смањење трошкова родитељства, мере нематеријалне природе, мере организационе и подстицајне природе, мере у сфери комуналних услуге.
Публикацију "Мере популационе политике локалних самоуправа АП Војводине" презентовали су чланови експертског тима. Како је истакла проф. др Ана Гавриловић, један од чланова, у овом времену чини се изузетно важним да се у популациону политику потпуније и интензивније укључе и локалне заједнице имплементацијом Програма демографског развоја Аутономне Покрајине Војводине са понуђеним мерама.
Циљ овог програма је дефинисање политичког одговора на испољене проблеме у демографском развоју, пре свега на феномен недовољног рађања, прихватање ниских репродуктивних норми код већине становника, отворену депопулацију, пораст удела старих лица у структури становништва и све раширенији самачки живот.
