Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, петак, 07.11.2008

Представљени пројекти у Војводини које финансира ЕУ

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 7. новембар – У Скупштини АП Војводине  конференцију за новинаре одржао је Владимир Пандуров, заменик покрајинског секретара за регионалну и међународну сарадњу. "Европа у Војводини" насловљен је циклус представљања најуспешнијих пројеката које је финансирала ЕУ у Војводини. Овог пута презентован је пројекат ЈП Лудаш Палића "Јачање функције заштићених подручја – будући прекогранични заштићени предео Киреш," који је реализован у оквиру Програма суседске сарадње Мађарске и Србије. Детаљне информације и основне елементе програма изнела је Весна Видев, руководилац Сектора заштите природних добара ЈП "Лудаш Палић" Подсетила је да је Министарским протоколом из 1995. године планирано  да се већ заштићена добра уз границу са Мађарском (Суботичка пешчара, Палићко и Лудашко језеро и Селевењске пустаре) прогласе за прекогранично добро заједно са мађарским заштићеним подручјем "Речице Киреш." Весна Ведев је  истакла да је циљ овог вишегодишњег пројекта, за период 2006-2008. година,  био јачање функције заштите у заштићеним подручјима опремањем њихових стараоца, уређивање посетилачке инфрасртруктуре, едукација и презентација природних вредности региона у склопу маркентишке активности, те развијање еко и етно туризма.
Изградња, опремање и пратеће активности реализоване су средствима Програма суседске сарадње Мађарске и Србије, објаснила је Видев и навела да је вредност пројекта износила 220 хиљда евра, а  ЈП је обезбедило 10 посто те вредности, како би аплицирало на конкурс. Тим средствима изграђен је Визиторски центар и истраживачке станице, набављена опрема (теренско возило, чамац, алати, униформе, оптичка опрема, ИТ опрема). Уређене су стазе са таблама и опремом на 10 км у два резервата, израђен wеб сајт и неколико типова проспеката и изложби о природним добрима. Весна Видев је говорила и о другој фази пројекта, која би обухватила изградњу и опремање смештајног објекта за школу у природи, развијање заједничких едукативних садржаја везаних за заштиту природе са прекограничним партнером, као и развијање екотуристичког програма.
Владимир Пандуров је говорио о измењеним условима аплицирања који су уведени у ИПА фондовима за Србију. Ради се о давању истог третмана Србији за аплицирање са земљама чланицама ЕУ, што значи да ће апликанти морати да исфинансирају унапред цео пројекат. Према његовим речима то ће знатно отежати, или чак и онемогућити  НВО и удружења грађана да учествују на конкурсу.
Пандуров је издвојио три всте проблема где држава треба да помогне. Један је израда пројектне документације, затим кофинансирање пројеката, односно проблем кредитирања.
Ради о значајном износу средстава у ИПА фондовима за програме суседске сарадње које треба искористити,  негде око 40 милиона евра,  сматра Пандуров. Такође је подсетио и на стимулативност средства у појединачним програмима која са  Румунијом износе 11 милона евра,  са Мађарском 16 милиона евра, а у плану су програми са Хрватском и БИХ.  

fixed-img