Нови Сад, 8. новембар 2011. –  У организацији Фонда за развој непрофитног сектора АПВ, Канцеларије Владе Републике Србије за сарадњу са цивилним друштвом и Грађанском иницијативом, данас су представљени резултати првог истраживања о НВО у Србији,  регистрованим по новом Закону у удружењима. Презентацији су присуствовле Ана Сегедински, директрока Фонда за непрофитни сектор АПВ, Дубравка Велат, заменица извршног директора Грађанске иницијативе, Ивана Ћирковић, директорка Владине канцеларије за сарадњу са цивилном друштвом, Драгана Стевановић Колаковић, руководилац Програма подршке цивилном друштву мисије УСАИД у Србији. Резултате истраживања представила је Светлана Логар, из Агенције  Стратегиц Маркетинг.Истакнуто је да је ово истраживање изузетно значајно, јер представља стање цивилног сектора након завршеног процеса регистрације у Агенцији за привредне регистре, која је по новом Закону о удружењима, усвојеном 2009. године, тело које је за то овлашћено.Према добијеним подацима, у Србији има 15 905 различитих удружења, која делују у различитим областима.Директорка Фонда за развој непрофитног сектора АПВ Ана Сегедински, изразила је задовољство због великог интересовања НВО за ова истраживања и подсетила да је Фонд спровео, још 2006. године, истраживање о капацитетима и потребама НВО сектора у Војводини, којим је обухваћено преко 600 удружења. Према њеним речима, резултати су показали да  мали број удружења има одговарајуће опремљене просторије за рад, док је много више оних којима недостају канцеларије и основна средства за рад, компјутери, штампачи и друга опрема. – Такође је већи број удружења грађана исказао потребу за едукацијом  и јачањем капацитета својих чланова, казала је Сегедински. Она је објаснила и да Фонд није био у могућности да у том делу помогне удружења, обзиром да средства додељује искључиво на основу тематских конкурса за реализацију пројеката. Зато је  програмски задатак едукације и јачања капацитета цивилног сектора реализован путем циклуса семинара на теме које су се показале  неопходним, попут писања пројеката, прикупљања средстава, управљања организацијом, сарадња са медијима и друге.Наведено је да се истраживањем дошло до информација о којој се врсти  удружења ради, којих капацитета, на који начин удружења делују, у којим областима, до којих корисника стижу, на који су начин организована, каква је њихова структура, да ли су настала у неком ранијем периоду, чак 80. до 90. година или касније, у којим областима раде и остварују свој утицај. Оно што је истакнуто у овом истраживању је да цивилно друштво оцењује сарадњу са владиним институцијама тројком, у распону оцена од 1-5, док много боље оцењује сарадњу са локалном самоуправом, што је позитивно, обзиром да је то право место за активно учешће грађанских удружења, јер се ту креирају буџети и доносе разне врсте одлука од интереса за заједницу. Подстицајно окружење је нешто на шта се организације цивилног друштва највише жале. Ради се о потреби за унапређењем, пре свега,  правне регулативе, не само Закона о удружењима, већ и читав оквир подзаконских аката, који треба ближе да уреде да организације цивилног друштва транспарентније учествују у процесима доношења одлука, закона, подзаконских аката  или стратегија. У том циљу , у јануару ове године, основан је Владина канцеларија, која у свом мандату треба да припреми збир годишњих извештаја о утрошку средства из буџета за удружења грађана. У припреми је и израда уредбе, која треба да дефинише услове за финансирање грађана из буџета, а поставља се и питање пореских олакшица онима који издвајају за организације цивилног друштва, као и за сама удружења која раде у различитим областима.