Нови Сад, 21. октобар – На данашњој конференцијиза новинаре у Извршном већу АП Војводине, заменик покрајинског секретара зарегионалну и међународну сарадњу Владимир Пандуров представио је резултатеистраживања у оквиру пројекта "Дунавски регион".Владимир Пандуров је саопштио да је на међународнојконференцији одржаној 15. октобра у Братиславском региону, Војводина  добила статус пуноправног члана Раднезаједнице земаља Дунавског региона – у оквиру јединствене иницијативеусмерене ка заједничком просторном планирању и развоју свих европских региона где тече рекаДунав, од Немачке до Украјине. Пандуров је изнео да је у оквиру прве фазе пројекта„ДОНАУРЕГИОНЕН" спроведено јединствено истраживање у 42 региона и округа Дунавскогрегиона (НУТС 3 ниво) и анализом 26 индикатора (у складу са стандардимаЕУРОСТАТ), добијена је веома интересантна ранг листа развијености подунавскихрегиона.Наиме, за Војводину је најзанимљивији податак да је према укупној евалуацијииндикатора Борски округ, развијенији од Средње-банатског округа.Свеобухватни резултати истраживања могу се пронаћи на веб страници хттп://www.донаурегионен.ск/пројецт_оутпутс.хтмла 26 коришћених индикатора обједињено је у пет група: (природниуслови, људски ресурси и насеља, транспорт, техничка инфраструктура ипривреда).
Међународним истраживањем руководило је Министарство грађевина и регионалног развоја Републике Словачке, а испред Србије координисала Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије. Заменик покрајинског секретара за регионалну и међународну сарадњу истакао је да су према овим статистичким подацима  делови Баната чак значајно неразвијенији од девастираних крајева источне Србије. Истраживање показује да се од 42 подунавскарегиона Јужнобачки налази тек на 11. месту, Сремски на 23. , Јужнобанатски на25. , Западно-бачки на 29.,  аСредње-банатски тек на 39. месту, те да се у средњеевропским оквиримавојвођански окрузи котирају као исподпросечно развијени.
Усвајањем Статута АП Војводине у Скупштини АП Војводине, у оквиру којег су дефинисанеингеренције из области регионалног развоја, створена је основа да се легитимнипредставници АПВ укључе у израду нацрта закона о регионалном развоју РепубликеСрбије и пратећих подзаконских аката, у које би унели неке од основних принципарегионалне политике ЕУ и постарали се да резултати наведеног истраживања будуузети у обзир приликом дефинисања критеријума неразвијености региона Србије.
Дунавски регион има добар развојни потенцијал за Војводину и Србију, али сукапацитети и ресурси махом неискоришћени.Пандуров је овом приликом позваостручну јавност, представнике општина, градова, невладине организације ипословне асоцијације да пажљиво проуче резултате истраживања и укључе се уостваривање регионалне и међународне сарадње на одрживом развоју реке Дунав иподунавских региона.У оквиру ове иницијативе, Покрајински секретаријат за регионалну и међународнусарадњу се укључио у реализацију 2. фазе пројекта, након састанкаса највишимпредставницима Владе Словачке.Укупна вредност буџета пројекта „Донаурегионен+"  износи 2,5 милиона евра, а апликацијаза добијање средстава поднета је  ЕРДФ и ИПАфондовима ЕУ, и стављена је у ужи избор за добијање средстава. Владимир Пандуров јеобјаснио да идеја овог пројекта има за циљ јачања региона слива реке Дунав, као битногпаневропског коридора 7,   израду  концепта просторног планирања свих НУТС 3региона подунавског слива, стварање стратегије за јачање функционалности региона каомотора развоја и компетитивности, израда Дунавског каталога, анализатранспортне и техничке инфраструктуре, људских ресурса, привредне снагеопштина и градова и природних ресурса НУТС3 подунавских региона. ПоредПокрајинског секретаријата за регионалну и међународну сарадњу ИВ АП Војводинеу пројекат су укључени: Републичкеагенција за просторнопланирање Републике Србије, Институт за просторно планирање (Братислава),Регионални истраживачки центар (Модра), Самоуправни округ Братислава, Самоуправни округ Нитра, Самоуправни округ Трнава,Самоуправни округ Пешта, НВО Регионални развој Пеште, НВО Научна асоцијација запросторно планирање Годољо, Националне асоцијације општина Републике Бугарске(Софија), НВО ИНЦД УРБАНПРОИЕЦТ, Савет округа Караш-Северин – Решица(Румунија), Институт за просторно планирање Осијек-Барања (Осијек) иВуковарско-сријемскажупанија.