Нови Сад,19. септембар- У Скупштини АПВојводине  данас су боравили представницимедија из Европе, који бораве у Србији у оквиру 46. конференције Дунавом уЕвропу, чија је тема «Србија између тежњи ка ЕУ и економског развоја», а којује организовала Немачка организација за техничку сарадњу (ГТЗ) и Туристичкаорганизација Србије. Тридесет новинара и уредника познатих европских медијскихкућа примили су председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши, потпредседникИзвршног већа АП Војводине и покрајински секретар за привреду Иштван Пастор ипотпредседник Извршног већа АП Војводине и покрајински секретар за информацијеАна Томанова- Маканова. Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши упознао је данаспредставнике најугледнијих медијских кућа из целе Европе са начином радаСкупштине АП Војводине, њеним надлежностима, као и са садржином Нацртапредлога Статута АП Војводине. Председник Егереши је истакао да нови Статут АПВојводине представља могућност остварења модерније, просперитетније ифункционалније заједнице, на путу остварења планова и решавања проблемаграђана и свих националних заједница које у Војводини живе. «Статут исказује и повезаност АП Војводине иРепублике Србије на заједничком путу модернизације државе, укључења у токовеевропских и међународних интеграција. Такође, посебно је наглашена брига заразвој мултикултурализма, мултиетничности, мултиконфесионализма, каонајважнијих и највреднијих карактеристика наше Покрајине», рекао јеЕгереши. Председник војвођанског парламента нагласио је ида ће органи АП Војводине бити у већој мери него до сада задужени за бригу освукупном развоју покрајине и да је отпочета јавна раправа током које ћеграђани и организације имати прилику да дају своје мишљење предлогу новогСтатута. «Нови Статут представља велики искорак у односуна досадашње правно, институционално и политичко стање у Војводини, а да притом није ни испод, ни изнад прописаних уставних одређења», рекао је Егереши.
 Потпедседник Извршног већа АП Војводине ипокрајински секретар за привреду Иштван Пастор је обраћајући се новинариманагласио да због последица лоше политике током 90-их година  бије нас  зао глас, који морамо променити. Начин да сетако нешто уради је са једне стране наше доказивање на свим пољима, а садруге стране помоћ медијских кућа из свих европских градова, које данас у нашојСкупштини ви представљате. Мени је припала част да вам представимвојвођанску привреду. Говорећи о Војводини, као покрајини подсетио бих вас да увреме бивше Савезне Федеративне Републике Југославије, током 80-их година јеона била на другом месту по свим параметрима развоја, одмах после Словеније. Данас,као што знате Словенија је једна од најразвијенијих држава од десет новопримљенихчланица Европске уније, док је Војводина ту где јесте, иако она има и природнеи људске ресурсе, који су нас могли одавно довести пред европскаврата,објаснио је потпредседник Пастор. Наша предност није само то, што се граничимоса свим европским државама, што нас има само два милиона и што захватамо једнучетвртину географске површине Републике Србије, већ то што смо хетерогени и каотакви обитавамо вековима, а то ни последњи национални ратови на тлу бивше Југославијенису могли да разједине.Извршно веће АП Војводине  већ неколико година уназад покушава на разненачине да оживи војвођанску привреду, због чега се прави посебно окружење саједне стране и  спроведи поступакприватизације с друге стране. Поступак приватизације се овде морао мењати крозвласничку структуру, амбиције појединих предузећа, као и њихове тржишнемогућности. У Војводини је овај процес скоро окончан, а на крају бих морао рећида са њиме нисмо употпуности задовољни. Акценат развоја војвођанске привреде, мигледамо заправо кроз развој пољопривреде, јер овде се простире 1,7 милиона хектара обрадиве површине, где се сејутрадиционалне културе. Осим тога развијена нам је прехрамбена индустрија,грађевинска и индустрија прераде метала, као и делом текстилна индустрија, па иелектроиндустрија.  Ми смо пре неколикогодина, као извршна власт направили заједно са Немачком организацијом затехнички развој (ГТЗ-ом),Стратегију привредног развоја Војводине, на основу којесу у нашој администрацији настале институције попут: Војвођанског фонда запривлачење страних инвестиција, Канцеларије за европске послове,као и некедруге. Оно што је важно за нас, истакао је Иштван Пастор, је управо привлачењестраних инвестиција у све поменуте гране привреде, а на нама је да се потрудимода створимо индустријске зоне, где се њихово улагање исплати, а то се тренутноу Војводини налази у општинама Инђија, Сремска Митровица и многим другимградовима. –      На путу транзиције и реформи,нама је веома важна позитивна слика о нама, коју најпре ви у својим текстовимаможете да представите – рекла је на данашњем сусрету са  представницима седме силе потпредседницаИзвршног већа АП Војводине и покрајинска секретарка  за информације Ана Томанова- Маканова.- Циљ иполитика рада Извршног већа АП Војводине, у чијем саставу се налази 17секретаријата на челу са председником др Бојаном Пајтићем, је да изградимодемократско друштво, смањимо стопу незапослености, уложимо пуно средставапреко Фонда за капитална улагања АП Војводине, у развој инфраструктуре, новешколе, болнице, путеве, да вратимо Војводини аутономију у оним границама, којеУстав налаже, да уживамо у нашој вишенационалности, јер је ми сматрамо каопредност. – Ове циљеве има и сваки грађанин Војводине, а то је да живи као савнормалан свет, као грађанин Европе- истакла је потпредседница Томанова- Маканова.-Важан нам је систем вредности, у којем највећу вредност има човек, а све окоњега је сервис за његов лепши и бољи живот.
 У Војводини живи 26националних заједница и ова различитост је наша лична карта, истакла је АнаТоманова – Маканова. Припадници националних мањина на овим просторима живе ипреко три века и за сво то време су сачували свој национални, верски и културниидентитет. Пре неколико година Извршно веће АП Војводине пренело је део својихнадлежности на националне савете националних мањина, чиме је створена њиховакултурна аутономија, објаснила је Томанова- Маканова.Тиме је створенаодговорност сваке националне заједнице да може самостално да се бави културом,информисањем, уз пуно право коришћења свог језика и писма. Као секретар за информације, рекла је АнаТоманова- Маканова, желим да нагласим да све националне заједнице користе правона инфомисање на свом националном језику, које ми финансијски подржавамо.Недавно је  са представницима националнихсавета националних заједница потписан уговор о суфинанирању часописа, које онииздају дневно, недељно, месечно, а имају и дечје и омладинске новине, и за тепотребе издвојено је преко 200 милиона динара. Морам уз то да нагласим,апострофирала је Томанова-Маканова,да Војводина има и свој јавни сервис Радио-ТелевизијуВојводине, која  емитује програме надесет језика националних заједница, на шта смо ми веома поносни, рекла је накрају потпредседница Ана Томанова- Маканова.