Нови Сад, 11. јул – Поводом 11. јула – Светског данастановништва, представници Покрајинског секретаријата за демографију, породицуи друштвену бригу о деци одржали су данас у Извршном већу АП Војводинеконференцију за новинаре.Учесници конференције су подсетили јавност на проблем демографскогразвоја становништва у Покрајини и Републици Србији,и упознали новинаре са мерама које се предузимају у циљу његовогпобољшања, као и са значајем којидемографија и популациона политика добијају у последње време на светскојсцени.Славица Рашајски, помоћник ресорног секретара јеизнела податаке Уједињених нација према којима данас напланети живи око 6 милијарди људи уз прогнозу ове светске организација да ће се прираштај зауставити око 2075. године,на нивоу између 9 и 10 милијарди, што зависи од даље потрошње природнихресурса.Према истраживањима демографа и статистици УН,рађање у многим деловима света је на нивоу испод просте репродукције, докнеразвијене земље и земље у развоју бележе висок природни прираштај. Истовремено, у развијеним земљама, животнивек узноси 80 година, у најмање развијеним 50, док у земљама подсахарскеАфрике захваћеним сидом животни век је испод 35 година. Удео европске популације у светском становништвуизноси 11,5% и према пројекцијама УН средином овог века око 2050. године готово сваки трећи становник Европеће бити стар 65 и више година.Прошлогодишњи извештај Фонда за популацију УНуказује да Србија има једну од најстаријих популација у Европи и да би се за2-3 деценије могао јавити проблем недостатка радне снаге коју би онда моралаувозити из околних земаља.На територији АП Војводине процес депопулације јеконстантан и од 1989.свих 45 општина има негативну стопу природног прираштаја.Свакегодине близу 10.000 људи више умре него што се роди, па су демографи израчуналида би се број становника АП Војводине за мање од 70 година могаопреполовити. Две су битне карактеристике демографског развојастановништва у Војводини – низакниво рађања, који износи близу 30% испод потребе за просту репродукцијустановништва, и старење становништва, просечна старост становништва је око 4огодина, удео старих од 60 и више година у укупној популацији је 21% и надмашујеудео младе популације старости до 19 година који износи 18%.Рађањесе одлаже за касније године па је просечна старост прворотки око 27 година.Рађање се "регулише" абортусима" који су заједно са полнопреносивим болестима водећи узрок стерилитета са којим се на територији АПВојводине среће око 18% брачних парова. По броју абортуса смо међу првима у Европи.Каоодговор на негативне демографске параметре, Скупштина АП Војводине је 2004.године донела стратешки документ увиду Програма демографског развоја АПВојводине са мерама за његово спровођење. Тако је у јануару 2005. започелорегресирања дела трошкова боравка за дете трећег и четвртог реда рођења упредшколској установи у Војводини. Исте године започето је давање родитељскогдодатка за прво дете у висини од 30.000 динара. Такође, у 2005. години започетоје давање новчане помоћи у износу од 100.000 динара породицама у којима сероде тројке, односно четворке, а у 2006. години ова помоћ достигла је 600.000динара. Средином 2006. године укључена је и новчана помоћ породицама у којимасе роде близанци у висини од 400.000 динара. Поводом квалитетније заштита и унапређење репродуктивног здрављаадолесцената, у сарадњи са војвођанским општинама отварају се саветовалиштакојих је до сада 13. Секретаријат је у склопу низа активности на побољшањудемографске слике у Покрајини, спроводипопулациону едукацију по општинама и укључује локалне самоуправе да у складуса својим могућностима допринесу спровођењу мера популационе политике насвојој територији.