Нови Сад, 17. новембар –  Потпредседник Извршног већа АП Војводине и покрајински секретар за привреду Иштван Пастор данас је говорио на конференцији поводом завршетка пројекта «Подршка развоју бања и бањског туризма у Војводини». Пројекат је реализован уз подршку у почетку Покрајинског секретаријата за приватизацију, предузетништво, мала и средња предузећа, а касније Покрајинског секретаријата за привреду, а саму реализацију је урадила Регионална агенција за развој малих и средњих предузећа «Алма Монс» д.о.о из Новог Сада у сарадњи са Регионалним центром за развој малих и средњих предузећа и предузетништва «Смер» из Суботице. Презентација данашњег пројекта реализована је са циљем да се дефинишу мере које доприносе повећању капацитета и проширење спектра услуга. Спроведене мере указују на неопходност формирања асоцијације бања и лечилишних места ради заједничког наступања и промоције, као и развоја свести становништва и потребама коришћења услуга из области здравственог и бањског туризма. На ту тему  су говорили Милица Врачарић директорка «Алма Монса», др Андор Албел председник кластера Јужног Алфелда, Изабел Лањи Хнис регионални кластер здравственог туризма, Бранко Малагурски директор «Смера» и Јозеф Палинкаш из Регионалног кластера здравственог туризма. Потпредседник Пастор је рекао да када је реч о развоју бањског туризма у Војводини, говоримо о нашем сопственом заостајању за очувањем и одржавањем здравља, како у бањама тако и у велнес центрима, које су део те приче. Потенцијале за развој имамо, јер је то природно богатство, док законе и регулативе немамо или их такве какве имамо у лошем издању. Данашњи састанак, истакао је Иштван Пастор, је само први у низу договора, како да се усагласе заједнички ставови, који ће направити стратегију и та стратегија је предуслов како да се наступи пред Извршним већем АП Војводине и Републичком Владом. Најважније од свега је створити и направити нове законе, смернице развоја, искоритити туђа искуства и направити стратегију развоја војвођанског бањског туризма. Један од начина решавања овог проблема је удруживање оних, који се овим послом баве у еснафска удружења, односно, кластере, истакао је потпредседник Иштван Пастор, као што су то урадили људи у земљама нашег окружења. Бање су један добар разлог за економски напредак, институционална платформа у њиховом развоју је кључ успеха. Суседна Република Мађарска је најбољи пример једне регије, која је од бањског туризма створила бренд, што је сада наша шанса да искористимо ресурсе бања Кањижа,  Јунаковић, Врдник, Стари Сланкамен, Русанде, Бездан,  на Палићу, и Јодне бање у Новом Саду и Бечеју. Милица Врачарић је објаснила да као последица глобализације свега, бање остају локални ентитет и као такве се морају искористити. Ово је био повод и разлог израде овог пројекта, коме је претходило учешће на једном другом пројекту «Потенцијали сарадњу бања Јужне низије из Мађарске и Војводине из Србије». Рад на нашем пројекту резултирао је базом података и лечилишних места са територије Војводине на основу које је урађена СWОТ анализа која описује снагу, слабости, предности и претње развоју бања и бањског туризма. Израђена је студија изводљивости за успостављање кластера бања у Војводини, чија би функција била да ојача позицију и конкурентност својих чланова на тржишту, истакла је на крају Милица Врачарић.