Нови Сад, 21.мај  – Мало информација о збивањима у Војводини, мали опсег тема садоминацијом политичких садржаја, мали опсег социјалних позиција субјеката, каои то да одабир субјеката не промовише мултикултурни карактер Војводине, нискитехничко-технолошки стандарди прилога, низак ниво професионалног ангажманановинара,  – само су неке од  констатација које је изнела Јованка Матић,координатор емпиријског истраживања, односно мониторинга трансфомације Радиотелевизије Нови Сад у Радиодифузну установу Војводине. Под овим називомје, наиме, реализован пројекат Новосадске новинарске школе уз подршкуПокрајинског секретаријата за информације. Његови резултати данас супрезентовани у Извршном већу Војводине генералном директору РТВ Дини Вранешевић-Курбатвински, члановимаУправног   и Програмског одбора РТВ, директорима иуредницима  програма РТВ и члановима  Одбора за информисање Скупштине Војводине. Покрајинскисекретар за информације Милорад Ђурић је, поздрављајући присутне, истакаозначај пројекта управо за Радио телевизију Војводине. Након годину дана како јеРадио телевизија Војводине у статусу јавног радиодифузног сервиса Војводине правоје   време да се  спроведе  једно овакво објективно истраживање које ћедати одговор на питање колико ова установа испуњава своје законске обавезејавног сервиса.ДиректоркаНовосадске новинарске школе Дубравка Валић Недељковић је упознала присутне сапројектом, који је обухватио четири циклуса, од којих су три обрађена. Првициклус је обухватио анализу информативних садржаја, који су праћени од 18. до24. септембра 2006. године, други циклус је обухватио анализу културно -образовних садржаја од 6. до 12. новембра прошле године, трећи  – информативних садржаја праћених у токупредизборне кампање од 12. до 18. јануара ове године. Четврти циклус јереализован у априлу ове године. Мониторингомсу били обухваћени програми на српском, мађарском, словачком, румунском,русинском и ромском језику, а утврђивало се колико програм РТВ Војводина успевада одговори на законске одредбе које утврђују посебне програмске задатке зајавни сервис, у којој мери се поштује право на информисање на матерњем језику,     у којој мери јавни сервис промовише "војвођански идентитет" који сеочитује у јачању мултикултуралности кроз уважавање права на различитост, каои то колико програми РУВ негују толерантну и недискриминациону комуникацијунасупрот језику мржње према мањинама, односно већини. Координатор пројектаЈованка Матић рекла је да је у питању био веома тежак задатак, јер је требалоанализирати 11 програма у три круга. У првом кругу посматране су 73 емисијеинформативног карактера са 1186 прилога. У септембру прошле године, само у 11одсто тв-прилога користила се слика и у седам одсто радио прилога "живиговор". Истраживање из априла показује да се тај број повећао за 10 до 12одсто. По септембарским истраживањима доминирале су неауторизоване вести. Уаприлу је повећан број ауторских извештаја и сложенијих новинарских форми.Дакле, уочава се позитиван тренд у свим посматраним прилозима. Анализа прилогау току предизборне кампање указује да су прекршена правила РРА кад је упитању равноправност, односно равномерност приказивања свих изборних листи,али и то да се више водило рачуна о потребама политичких партија, него бирача.Поред тога, како је изнела Јованка Матић, због непостојања заједничкестратегије није било једнаке доступности информација свим етничким заједницама.Што се тиче анализе не-информативних програма, изнела је закључак да непостоји планирање програма и не постоје критеријуми за одабир тема које су одјавног интереса, као  и то да не постојикомуникација између етничких заједница.Наконпрезентације резултата овог пројекта повео се разговор у коме су учествовалидиректори и уредници Радио телевизије Војводине. Генерални директор РТВ ДинаВранешевић Курбатвински је изнела значај добијених резултата, јер се"грешке" једино тако могу исправљати.Она је, међутим, указала да РТВнема предуслове да постане јавни сервис, јер 40 одсто Војводине није"покривено" сигналом.  Наиме,срушени предајници нису обновљени и изграђени, опрема је застарела – камере суиз 75. године прошлог века, недостају компјутери, возни парк – даклетехничко-технолошки предуслови за производњу програма, па и квалитетногпрограма.  Она сматра да је недопустивода нико у држави о томе не води бригу и упутила апел да се обезбеде паре за овенамене. Критика на производњу програма стоје и стога ће РТВ успоставитисарадњу са Новосадском новинарском школом, кроз семинаре и едукацију заизвештаче Радија и телевизије Војводине.На крајусастанка, покрајински секретар за информације Милорад Ђурић је указао на значајспровођења оваквог истраживања и размену аргумената о његовим резултатима.- Јавни сервисмора бити изложен јавности на различите начине, јер је основан да служиграђанима Војводине и финансиран новцем грађана Војводине. Успех данашњегокруглог стола је што је отворио својеврсну јавну дебату о програмима РТВ иизнео у јавност проблеме и резултате рада. Оно о чему би требало следећи путговорити јесте мисија јавног сервиса и ту су могућа различита мишљења. Нијеспорно да је Радио телевизија Војводине "хендикепирана" усвакодневном раду, али мисија јавног сервиса је да информише, едукује и забави.Имамо два јавна сервиса – национални и покрајински и зато је главна тема какваје функција покрајинског радиодифузног јавног сервиса. Недовољно  садржаја из Војводине је главни проблем окоме треба размишљати. Мисија и концепција Радио телевизије Војводине  налази се у одговору на питање чега не бибило на медијском небу да нема Радио телевизије Војводине. Она не треба да будеклон националног јавног радиодифузног сервиса – закључио је Милорад Ђурић.