Нови Сад, 29.новембра 2011.- У Скупштини Војводине данас је у организацији Покрајинског секретаријата за енерегетику и минералне сировине одржана презентација студија из области обновљивих извора енергије и енергетске инфраструктуре. За потребе поменутог секретаријата у последње две године урађене су четири студије које су данас  презентоване.Прва студија односи се на  процену укупног соларног потенцијала – соларни атлас и могућности ”производње” и коришћења соларне енергије на територији АП Војводине. Студију је урадио: Универзитет у Новом Саду  и Технички факултет ”Михајло Пупин” из  Зрењанина. Студију о супституцији природног гаса у системима производње топлотне енергије на подручју Аутономне Покрајине Војводине урадио је Универзитет у Новом Саду – Економски факултет из Суботице И  Факултет техничких наука из Новог Сада. Трећа Студија односи се на процену укупних потенцијала са могућностима производње и коришћења биогаса на територији АП Војводине, коју је урадио Универзитет у Новом Саду – Факултет техничких наука. Четврта Студија је у вези са предлогом јединственог система уређења својине над дистрибутивним гасним мрежама на територији  Војводине,коју је  урадио Универзитет у Новом Саду – Факултет техничких наука.Бројне госте, учеснике скупа и домаћине поздравио је покрајински секретар за енерегетику и минералне сировине Радослав Стриковић. По његовим речима са овим скупом настављамо са активностима, које употпуњују досадашње информације, потребне свим будућим инвеститорима. Данас, уствари представљамо четири студије.Једна је посевећена соларним потенцијалима, друга потенцијалима биогаса, трећа се односи на субституцију природног гаса, јер су постојали проблеми са несташицом, док се последња студија односи на претходну, где смо сагледали у техничком и економском смислу колико би то коштало да се пређе на неки други вид грејања. С обзиром на то да имамо велики број различитих видова улагања у гасификациону мрежу, пробали смо да нађемо један јединствени модел, како да се то питање власништва реши.Сада имамо ситуацију да дистрибутери гаса одржавају ту секундарну мрежу, а немамо праве власнике, а многа питања од ових зависи и како ће се сарађивати и радити са будућим инвеститорима. Тако да ће данашње четири студије допринети и надоградити оно, што смо до данас учинили. Ове године донета су многа законска решења, где пре свега мислим на Закон о енергетици, Закон о јавној својини, а до краја ове године треба да се донесу законске уредбе, које се односе на повлашћене произвођаче  и на стимулативне цене. Осим тога очекујемо такође до краја године да се усвоји и закон о јавно-привратном партнерству, који је посебно битан за локалне самоуправе, јер се оне на тај начин могу укључити у власништво појединих фирми.Како каже секретар Стриковић, Војводина има велике потенцијале за коришћење зелене енерегије и пошто је следећа година у том знаку, ми смо спремни да јој  изађемо у сусрет. Након усвојеног детаљног плана регулације, до сада смо за три фирме издали локацијске дозволе за ветропаркове и зато  нема разлога да до реализције пројеката не дође.У години енергетске ефикасности поставило се питање, шта је Војводина по том питању урадила. На ово питање одговор је дао проф. др Владимир Катић, професор Факултета техничких наука у Новом Саду.  По његовим речима питање енрегетске ефикасности је јасно и односи се на смањење или умањење потрошње досадашњег вида електричне енергије и коришћења алтернативних, обновљивих и еколошких видова зелене енерегије. То је у свету већ пракса, јер се на тај начин штеди око 30 одсто електричне енргије, а код нас би то било уштеда у капацитету једног Обреновца. Иако пуно тога знамо и видимо, требали би ипак да пођемо од енергетске ефикасноти стамбених зграда, где би оне у скорије време  добијале енергетске пасоше, а новац за то би ми добили одмах након приступања статусу кандидата за европско чланство. Иако имамо законске регулативе и уредбе, потребно је скратити административни пут за добијање бројних дозвола у овај вид улагања. Са дуге стране држава, би уједно морала да размилси и о оснивању Фонда за енергетску ефикасност, чији би задатак превасходно и био краћи, бржи и једноставнији административни пут за инвеститоре, као и  подстицај за улагање у  обновљиве изворе енергије.