Нови Сад, 16. март – Развој енергетике у Војводини, актуелне студије, планови и трендови у овој области – били су тема скупа, који је данас, у организацији Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, окупио бројне представнике енергетских компанија, произвођача енергије, компанија које послују у области обновљивих извора енергије, потенцијалних инвеститора, представнике републичких, покрајинских и органа локалних самоуправа у Војводини, као и представнике привредних комора и ауторе стручних студија.

На скупу су презентоване студије о коришћењу обновљивих извора енергије, које су израђене за потребе Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине. Ради се о студијама о потенцијалима брикетирања и пелетирања биомасе, могућностима за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије из биомасе, могућности производње и коришћења биодизела и биоетанола, затим коришћења комуналног отпада у енергетске сврхе, а представљен је и атлас ветрова у Војводини.
Поздрављајући учеснике, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић указао је на чињенице шта је у последњем периоду урађено у области енергетике и шта је на том плану радио покрајински секретаријат:
– Циљ је да што пре дођемо у ситуацију да обезбедимо инвестиције у области енергетске инфраструктуре. Покрајински секретаријат жели да то буде што већи број домаћих улагача и спреман сам да о овоме отворимо широку расправу. О енергетици и производњи енергије, посебно из обновљивих извора, до сада је одржан велики број скупова, а до реализације пројеката веома тешко се долази. Међутим, одређени напредак је постигнут. Пре свега, донета је неопходна законска регулатива: сет закона у области заштите животне средине, нови закон о планирању и изградњи, уредбе о повлашћеним произвођачима електричне енергије кад су у питању обновљиви извори и о стимулативним ценама, а раде се и измене закона о енергетици и рударству.
И ми у покрајинској Влади такође смо донели низ одлука које треба да поспеше развој енергетског сектора. Уведена је могућност убирања накнаде од производње електричне енергије на систему канала ДТД.
Секретар Стриковић је навео да је Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине спреман за давање стручног мишљења сваком ко жели да инвестира у производњу енергије у Војводини. Потенцијални инвеститори из иностранства већ се занимају за обновљиве изворе енергије, најчешће су из Словеније, Хрватске, Словачке, Италије, Шпаније и Португала а у последње време из Немачке и Аустрије.
Ускоро ће јавности бити представљене и нове студије. Једна од њих је бави се тиме како топлане могу да обезбеде алтернативне системе загревања, односно замену за гас. Други пројекат се зове "Енергија свуда око нас" и треба да побуди интересовање, пре свега младих у основним и средњим школама, које у будућности чека не мали проблем кад је реч о енергији. Конвенционалних извора нема довољно у будућности и зато је развој обновљивих извора енергије, ветра, воде, сунца и биомасе, важан за очување здраве животне средине и смањење зависност од увоза енергетских сировина. Покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој др Слободан Пузовић је рекао да је производња енергије из обновљивих извора енергије тесно увезана са заштитом животне средине.
– Покрајински секретаријат чврсто стоји на уверењу да ће све активности из ове области у будућности подржавати и трагати за најбољим решењима, које не само да ће обезбедити преко потребну електричну енергију, него ће сигурно и помоћи да унапредимо стање животне средине, рекао је Пузовић. Он је додао да приликом развијања пројеката за коришћење обновљивих извора енергије, ресор заштите животне средине мора да поставља одређене услове и захтева провођење посебне процедуре. Војводина има потенцијал за енергију из биомасе, сунца, геотермалних вода, хидро-енергију и енергију ветра.
– О биомаси, као извору енергије, треба највише причати. Анализе говоре да преко 60% могућих потенцијала везаних за ОИЕ потичу од биомасе, не само у пољопривреди, већ и у шумарству. Технологија за производњу енергије из биомасе није још на завидном нивоу, али је то битно развијати у ускладити са пројектованом количином енергије која се из биомасе може произвести. Покрајински секретаријат подржава да се систем ДТД, па и помоћна каналска мрежа стави у функцију производње енергије, док доза скепсе постоји код неких идеја да се искористе на озбиљнији начин хидропотенцијал Дунава и Саве, јер прелиминарно знамо како би то утицало на животну средину, привреду и пољопривреду али и на становништво које живи око тих река. Соларна и енергија из геотермалних извора у потпуности је компатибилна са очувањем животне средине. На крају, кад је реч о утицају ветропаркова на живи свет, пре свега на птице, морам да кажем да смо учинили велики напор да ускладимо потребе подизања ветропаркова и потребе очувања разноликости предела, потенцијала за развој еко и етно туризма и заштите ретких и угрожених врста биљака и животиња. За Војводину смо израдили мапу подручја где вероватно могу да се граде ветропаркови, али и подручја где је то искључено – прецизирао је др Слободан Пузовић.
Председник Савета Агенције за енергетику Љубо Маћић је навео упоредне податке за Србију и ЕУ у енергетском сектору, за електричну енергију, нафту, гас и угаљ и рекао да смо ми код коришћења ОИЕ на самом почетку. Србија креће са 13 процената.
– Ми немамо национални циљ, нити обавезу. Још увек тај проценат неће бити 20 процената колико је зацртано у ЕУ. Ми ћемо ове или наредне године имати дефинисано повећање у односу на почетно стање. Сигурност снабдевање енергентима и заштита животне средине су аспекти који се морају уважавати, па се онда поставља питање колико ће коштати одрживи развој енергетског сектора, рекао је Маћић.
О актуелној тематици и трендовима развоја енергетике говорили су и заменик директора Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић, директор Сектора за инвестиције Дирекције за стратегију и инвестиције ЈП ЕПС-а Душан Живковић и државни секретар у Министарство заштите животне средине и просторног планирања др Аврамов. У излагањима се могло чути да је област ОИЕ потребно ускладити са нашим могућностима и потребама, утврдити динамику развоја, али је потребно одредите пропорције у искоришћавању обновљивих извора. По прорачунима, из расположивих обновљивих извора енергије у Војводини би се могло произвести 1000 мегавата струје.
Професор др Миладин Бркић са Пољопривредног факултета у Новом Саду предствио је студију "Потенцијали и могућности брикетирања и пелетирања отпадне биомасе у Војводини" Ђорђе чатков са ФТН студију "Могућност комбиноване производње електричне и топлотне енергије из биомасе" проф. др Милош Тешић са ФТН студију "Могућности производње и коришћења биодизела", проф. др Стеван Попов са Технолошког факултета студију "Могућност развоја производње и примене биоетанола", проф. др Владимир Катић са ФТН "Атлас ветрова у Војводини" и доц. др Горан Вујић са ФТН "Могућност коришћења комуналног отпада у енергетске сврхе".