Нови Сад, 5. мај  – Нацрт Просторног плана Републике Србије до  2021. године, основног планског документа просторног планирања и развоја у Србији, премијерно је данас представљен у Новом Саду, на скупу коме су присуствовали представници стручне јавности, општина у Војводини, као и представници органа, организација и јавних предузећа овлашћених да утврђују посебне услове за заштиту, уређење простора и изградњу објеката. – Значај овог документа, рекла је Душанка Д. Сремачки, покрајински секретар за архитектуру, урбанизам и градитељство, дефинисан је највишим правним актом у земљи – Уставом Србије. Она је подсетила да је важећи Просторни план донет у прошлом веку – 1996. године и да су до данас промењене бројне околности и стратешки правци развоја земље. Последњи регионални просторни план АП Војводине донет је чак давне 1978. године и у току је израда новог просторног плана наше Покрајине. – Овај скуп доживљавам као потврду заједничког рада на стварању претпоставки за развој земље, јер су у његовој изради биле укључене и покрајинске институције, чланови Владе Војводине и локалне самоуправе у Војводини. Велики значај има и чињеница да је прошле године реактивиран рад  организационе јединице за АПВ Агенције за просторно планирање – нагласила је Душанка Д. Сремачки. Од 30. априла до 31. маја нацрт Просторног плана биће на јавном увиду, где ће сви имати прилике да га погледају и упуте своје примедбе у предвиђеном року. У Новом Саду, заједно са картама, биће изложен у приземљу зграде где је смештена Агенција за просторно планирање – организациона јединица за Војводину, на Булевару Михајла Пупина 6, радним даном од 9 до 14 сати. Нацрт Просторног плана Републике Србије презентовао је проф. др Борислав Стојков из републичке Агенције за просторно планирање, иначе руководилац његове израде. Он је изјавио да овај документ има три димензије: стручно-научну, јер је на њему радило 150 стручњака, административно-политичку, јер је прошао кроз филтер усаглашавања свих министарстава, те демократску, јер се очекује да се о њему развије својеврсно плебисцитарно изјашњавање грађана Србије. План је дугорочна визија развоја Србије која има пет циљева: уравнотежен регионални развој и унапређење социјалне кохезије; регионална конкурентност и приступачност; заштићена и унапређена животна средина; одрживо коришћење природног и културног наслеђа и просторно-функционална интегрисаност у окружење. Проф. др Стојков је образложио ове циљеве и на крају истакао да ће, након усвајања у Народној скупштини, Просторни план заједно са Програмом имплементације бити извршаван као обавезан. Након усвајања општине ће од низа понуђених пројеката моћи да одаберу које ће реализовати, а од 2014. године имају обавезу да спроведу стратешке приоритете. Према европском моделу, Србија ће  2020. годину морати да дочека са 20 кључних пројеката. Да План неће бити само списак лепих жеља, говори обавеза да ће ресорни министар сваке две године морати да извештава Скупштину Србије о просторном развоју, а то ће чинити на основу извештаја Агенције за просторно планирање. Дакле, како је на крају нагласио проф. др Стојков, Просторни план са Програмом имплементације  биће обавеза институција, управе и свих грађана Србије.