Нови Сад, 6. јул – Програм остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије у АПВојводини у периоду од 2007. до 2012. године, који је усвојило Извршно већеВојводине у јуну ове године, презентован је данас стручној и укупној јавностина скупу који је организовао Покрајински секретаријат за енергетику и минералнесировине.Скуп је отворио покрајински секретар за енергетику и минералне сировинеДраган Сурдучки, а учеснике и госте поздравили су  државни секретар у Министарству рударства иенергетике проф. др Ђорђе Михајловић и потпредседник Скупштине АП Војводинепроф. др Ђорђе Башић.Помоћник покрајинског секретара за енергетику Томислав Папић представио јепрограм остваривања стратегије развоја енергетике у Војводини у наредних петгодина.  Овај документ даје проценупотенцијала Војводине у енергетици, предлог приоритета и процену инвестиција.Садашња производња релативно квалитетног лигнита одвија се у копу уКовину. Иако се очекује смањење потражње, процењене резерве омогућавајузначајно убрзавање експлоатације за извоз и потрошњу у електранама. Производњасирове нафте постепено опада, али постоје могућности већег ангажовања намеђународним истражно-производним бушотинама. Домаћа производња природног гасастагнира, па ће се његова потрошња ослањати на увоз. Код нових и обновљивихизвора енергије највећи ресурс су остаци ратарске и шумске производње. Програмом су идентификована  иразрађена четири основна правца развоја енергетике: изградња и реконструкцијаенергетских објеката већих снага за производњу електричне и топлотне енергије,повећање производње сирове нафте и природног гаса путем концесија уиностранству, повећање енергетске ефикасности у свим енергетским секторима изначајан пораст коришћења обновљивих извора енергије. Реализација овихприоритета до 2012. године води ка стабилности у сфери енергетике и доприносиукупној стабилности и економском развоју. Предложени приоритети развоја енергетикеу Војводини су у свим својим сегментима у складу са уходаним развојним правцимаи интенцијама Европске уније.
Проблеми гасоводног система ће се превазићи ревитализацијом целокупноггасоводног система и модернизацијом система управљања. За ову инвестицијупотребно је пет милиона евра. Војвођански део ЕПС-а  планира улагања у три нивоа: ревитализацијапостојећих ТЕ-ТО (33,3 милиона евра), доградња нових гасних постројења напостојеће (170 милиона евра) и изградња пет нових локација (157,5 милиона евра).Инвестиције у преносне мреже и телекомуникационе системе су око 70 милионаевра.Оснивање наменског фонда за енергетску ефисканост, доношење државногпрограма за рационално коришћење енергије – нужне су мере за планско повећањеенергетске ефиканости.Неопходно је улагати у истраживачке активности у области коришћењаобновљивих извора енергије. Инвестициона средства за градњу најједноставнијихрешења за директно коришћење биомасе за задовољавање само топлотних потребаизносила би око 36 милиона евра. Ако се дода десетак малих когенерација на базибиомасе у вредности око 14 милиона евра, оцена је да се улагањем 50 милионаевра за директно коришћење биомасе у енергетске сврхе може искористити великдео овог потенцијала.Кад је реч о градњи нових и капиталних енергетских капацитета, речено једа је се очекује окончање градње подземног складишта гаса. Процењује се даје потребно 324,2 милиона евра за први инвестициони период до 2011. године заградњу енергетских објеката за траспорт и складиштење нафте и деривата. Замодернизацију рефинерија до 2009. године процењена средства износе 257 милионаевра за панчевачку и 55 милиона евра за новосадску. Укупно улагање заиновирање документације за хидроелектране на Дунаву и Сави износе 10,3 милионаевра.