Нови Сад, 12, јануар 2012. – О значају пројекта "Оснивање, развој и ревитализација земљорадничких задруга у АП Војводини", који је данас јавно презентован представницима војвођанских општина и  земљорадничких задруга,  говорили су покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, директор Института за ратарство и повртарство у Новом Саду др Борислав Кобиљски и секретар Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ.Носиоци пројекта су Задружни савез Војводине и Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова. Главни циљеви пројекта су стварање мреже активних земљорадничких задруга, која покрива сва насељена места у Војводини и повећање броја запослених, задругара и коопераната у земљорадничким задругама у сеоским срединама.- Стагнација задругарства на неки начин довела је до великих проблема које имамо првенствено у Војводини. Идеја ресорног Секретаријата је да путем овог скупа покрене  један широк покрет којим ће поново оживети и реафирмисати задругарство, изјавио је Мирослав Васин. Идеја је да сачинимо прецизну мрежу о броју задруга у Војводини, за сваку општину да се направи план колико је задруга оптимално потребно, с обзиром на то да ће оне бити носиоца развоја. Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова ће ускоро реализовати два капитална пројекта, најавио је Васин: – Један се односи на оживљавање војвођанских села, а други ће бити пројекат гајења органске хране на селима, који ће спроводити војвођанске жене. Да би се та два пројекта реализовала, основни предуслов је да те средине имају јаке задруге, јер  сви ти произвођачи органске хране и сви људи који ће доприносити ревитализацији села, морају имати ослонац за своје економско пословање, првенствено у задрузи.Као трећи разлог за оживљавање задругарства, Васин је навео потребу да се задругарство афирмише као систем који ће имати прецизне евиденције о обиму пољопривредне делатности у Војводини. Непостојање сређених, отвара простор да пољопривреда буде област у којој има пуно скривених дешавање и података.- То управо и доводи до тога да се Војводина проглашава за неразвијено подручје, иако је свакоме јасно да је Војводина са својим ресурсима и потенцијалима, представља можда и најразвијеније подручје у Републици Србији. Разлог за то је управо непостојање задруга, уништавање великог броја предузећа у приватизацији у пољопривреди, што је допринело да се велики токови новца, огромни економски процеси одвијају без икакве статистичке контроле. Уколико постоје сређене задруге и пољопривредна предузећа, онда ће и сви ти токови бити регистровани и Војводина неће на вештачки начин бити третирана као неразвијено подручје, него ће бити третирана онаква какве јесте – као најразвијенији део Србије. Врло често волим да каже, изјавио је Мирослав Васин, било би јако лепо да је Војводина најнеразвијенији део Србије, јер би у том случају Србија била јако развијена земља.Према речима Васина, здруге отварају и могућност запошљавања: – Ми ћемо подржати једну акцију запошљавања приправника у свакој валидној задрузи у Војводини.Радислав Јованов из Задружног савеза Војводине је рекао да ће пројекат трајати 18 месеци и његова реализација у овој години уклапа се у Годину задругарства проглашену од стране УН. У сарадњи са општинама, утврдиће се у којим насељеним местима има потенцијала за оснивање нових задруга, проширење пословања, као и ревитализацију постојећих земљорадничких задруга, како би се сачинила активна мрежа. – Данас у Војводини имамо 597 таквих задруга, од чега је активно 440, али оне нису адекватно распоређене.- Задруга мора бити институција која ће обједињавати пољопривредне произвођаче, која ће откупљивати њихове производе, помагати кроз субвенције сетву, помагати све економске активности њених чланова, тако што ће и мале произвођаче који нису били видљиви на тржишту, начинити их важним на тржишту јер ће удруживати све њихове ресурсе. Поред тога, инсистираћемо још на једном правцу, а то је могућност оснивања специјализованих задруга. Рецимо, рекао је Васин, не можемо у општи појам задруга подвести баш све, али можемо удруживати жене које производе органску храну и женске задруге, које ће бити део једног система задругарства. Можемо организовати кооперативе које ће бити оријентисане некад према младима, некад према женама у смислу социјалних предузећа. Али, изнад свих ће бити једна организована задруга која ће све то координирати. На тај начин ћемо постићи да понуда буде координирана. Ми данас имамо прилику да извозимо храну у Русију, а то не чинимо увек, јер немамо организован система да се обједине понуде свих произвођача  у једну велику понуду. То треба да буде главна делатност задруга – изјавио је Васин.