На данашњој седници, Покрајинска влада усвојила је Извештај о раду покрајинских секретаријата, у периоду од јануара до краја августа 2014. године. Тим поводом, о најзначајнијим активностима и резултатима, на данашњој конференцији за новинаре говорили су председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Михаљ Њилаш.
“Покрајинска влада је дужна да покрајинским посланицима поднесе финансијски извештај сваких шест месеци и ово је добра прилика да се поднесе и извештај о раду покрајинских секретаријата. Покрајинска влада ради изузетно ефикасно и није и неће пасти и посвећени смо томе да радимо у интересу грађана Покрајине, што се види из садржине извештаја”, поручио је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић.
Указујући на податак да је покрајинска администрација мала, јер је у њој запослено 1.020 људи, председник Покрајинске владе је рекао да је ефикасна, јер је, упркос томе што јој Република на основу Устава дугује око 30 милијарди динара за ову годину, наставила са испуњавањем задатака које је зацртала.
“Покрајинска влада добила је прву награду “Фајненшел тајмса” за ефективност страних улагања, прву награду Владе Уједињених Арапских Емирата за најбољи пројекат страних директних инвестиција, уговорено је 15 нових страних инвестиција и реинвестиција 12 страних компанија, и још 15 инвестиција које ће бити реализоване у наредне три година. Укупна вредност тих инвестиција је 397 милиона евра”, навео је Пајтић.
Говорећи о програмима запошљавања Покрајинске владе, Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду, Бојан Пајтић је навео да је тако запослено 4.425 лица, те да ће кроз стране инвестиције бити запослено још 4.725 људи.
“Онда не чуди податак да у Војводини данас имамо 6.612 незапослених мање. Поносни смо због чињенице да у Војводини данас има 96.000 незапослених мање у односу на 2004. годину, када сам први пут изабран, тада, за председника Извршног већа Војводине. То је егзактан податак Републичког завода за статистику, који је управо супротан ономе што поједине странке провлаче кроз јавност ових дана”, рекао је Пајтић.
“Покрајинска администрација учествује у реализацији 191 програма међународне научно-технолошке сарадње. Издвојили смо 200 милиона за суфинансирање пројеката који се финансирају из фонадова ЕУ”, навео је председник Покрајинске владе.
Кад је реч о здравству, 510 милиона динара усмерено је здравственим институцијама у Војводини.
“Данас су здравствене институције у Војводини у неупоредиво бољем стању него пре десетак година. Имамо читав низ нових институција и здравствених објеката: Ургентни центар, ново породилиште, Дечја болница, Клиника за рехабилитацију и хабилитацију деце. Већина здравствених установа у Војводини изгледа много боље”, рекао је Пајтић.
Председник Покрајинске владе најавио је да се Покрајина неће задуживати, као што је требало, за завршетак Каменице 2: “Унутрашњим уштедема обезбедили смо средства за завршетак Каменице 2, тако да неће бити потребе да се подиже кредит. Покрајина се до сада није задуживала и ово је администрација која неће подићи ни један кредит”.
У буџету АП Војводине обезбеђено је 100 милиона динара за посебне програме за лечење болести специфичних за овај регион. “Надамо се да ће Република следити овај пример и, нарочито је важно да се ове, специфичне болести лече на адекватан начин. У припреми је и нацрт одлуке за програм суфинансирања биомедицински потпомогнуте оплодње за друго, треће и свако наредно дете, зато што смо дефинисали да је један од највећих проблема у Војводини, али и у целој земљи, управо “бела куга”, низак наталитет и стерилитет великог броја брачних парова.”
“Показали смо на који начин радимо и када смо се борили против поплава. Захваљујући томе што је у последњих 10 година Покрајина уложила преко пет милијарди динара у изградњу, реконструкцију и санацију насипа у Војводини, данас Војводина има одбрамбени систем који је одолевао у претходним годинама, када је пола Европе било поплављено, одолевао је и у мајским поплавама, за разлику од других делова земље није било жртава. Успели смо да минимализујемо штету и да само једно насеље буде поплављено, и то не нашом кривицом, већ због тога што је дошло до пробоја насипа у Хравсткој”, рекао је Пајтић.
Говорећи о резултатима у пољопривреди, Пајтић је навео да је реализовано 528 инвестиција у сарадњи са војвођанским пољопривредницима. “Оријентисали смо се на то да улажемо у системе за наводњавање и повртарство и воћарство, као оне пољопривредне гране које одбацују највиши профит. У том смислу, под новим системима за наводњавање се нашло 5.780 хектара, а под пластеницима 200.000 квадратних метара, под противградним мрежама се налази 259 хектара воћњака. Подигли смо и извоз и продуктивност на много виши ниво”.
“Војводина је једини део ове државе који има предмет у школама: репродуктивно здравље,” рекао је Пајтић, “у 66 средњих школа, на 80 одсто територије Војводин, деца се уче на који начин да ступе у односе са себи драгом особом, да заштите и себе и ту особу, на који начин да израсту у здраве, неоптерећене људе.”
Наводећи само део резултата које садржи извештај, председник Покрајинске владе изнео је податкеда је заједно са локалним самоуправама започело уређење 1.300 километара каналске мрежете да је у изради је 11 студија размештаја радних зона на територији Војводине.
Говорећи о резултатима рада Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, Славиша Грујић је рекао да, мимо редовних конкурса Секретаријата, Секретаријат подржава и велики број других пројеката, које је набројао.
“У заштити културног наслеђа смо набавили и имплементирали софтвер ИМУС, чиме смо обезбедили софтверску базу за умрежавање свих музеја у Војводини. Навео бих почетак пројекта рехабилитације Фрањевачког самостана у Бачу, који радимо у сарадњи са програмом ЕУ под називом “Љубљански процес 2”. Радимо на завршетку реконструкције дворца Денђерских у Челареву. Такође, подржали смо многе значајне изложбе, као што су “Бела Русија – руска емиграција у Војводини”, изложба архивских докумената о почетку Првог светског рата, обележавање 250 година од оснивања Банатске војне границе, затим ту спада адаптација Текелијанума у Будимпешти, реконструкција Београдске капије, где учествујемо заједно са Градом Новим Садом и Републиком, затим сарадња са Аутономном регијом Фриули–Венеција у оквиру програма децентрализоване сарадње ЕУРОСТАРТ, сарадња са регијом Умбрија и градом Перуђом”, навео је Славиша Грујић.
“У оквиру савремене уметничке продукције, имамо цео низ конкурса. Подржавамо, такође, активности Српског народног позоришта, Народног позоришта у Суботици, подржали смо Стеријино позорје, EXIT, Cinema City, Фестивал европског филма, НОМУС. Ове године, успешно смо реализовали “Шекспир фестивал”, који има значајно место”, рекао је Грујић и најавио активности које ће се реализовати до краја године.
“То је изложба Хенри Мура, која се предвиђа за 7. новембар. Исто вече ће се и Александра Вребалов представити са Кронос квартетом, који се, у светским оквирима, налази на врху. Организоваћемо велику изложбу – представљање Војводине у Бечу, у обиму у коме до сада никада није рађена ван Војводине, на којој ћемо представити нашу уметност од 1918. године до сада. Планирамо активности које потврђују да имамо идеју како култура треба да изгледа”, казао је ресорни секретар.
На крају свог излагања, Славиша Грујић је истакао: “Наша идеја, које се придржавамо у сваком тренутку је да рад Секретаријата мора да има своју избалансирану основу, односно, да буде јасно децентрализован, да имамо односе не само према Српским народним позориштем, односно Народним позориштем у Суботици, него да имамо односе и према другим позориштима, на другим језицима у Покрајини, да имамо добре односе у регији, да имамо одличне односе са Београдом. С поносом истичим да наш Секретаријат има изузетну сарадњу и у оквиру Владе, али са великом већином локалних самоуправа у Војводини, са Градом Новим Садом, са Министарством за културу. То је можда суштинска ствар: култура увек мора да нађе своје место и да са сваким може и треба да сарађује.”
Што се тиче националних мањинских заједница, извештај садржи колико је пројеката подржано и на који начин се сарађује у области културе и медија у Војводини. “На једном међународном догађају, који се односи на сарадњу Хрватске и Србије, апострофирано је да имају одличну сарадњу са Покрајинским секретаријатом за културу и јавно информисање и мислим да је то плод дуготрајног рада и међусобног поверења и жеље да сарађујемо”, изјавио је Славиша Грујић.
У области информисања, Грујић је издвојио стручну конференцију о регионалним медијима у Југоисточној Европи. “Уз учешће великог броја гостију из иностранства, разговарали смо о будућности регионалних медија и покушали да Војводину представимо на прави начин. Сматрам да је веома добро то што смо добили понуду да Скупштина европских регија и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање почну са припремама извештаја о стању регионалних медија у Европи, што је једна врста признања и Секретаријату и Покрајинској влади и Републици.”
За крај, навео је потпредседник Грујић, са Фондом за капитална улагања обезбеђена је финансијска помоћ за реализацију значајних пројеката који се односе на реконструкцију Архива Војводине, Музеја савремене уметности, Музеја Војводине, као и Галерије “Сава Шумановић” у Шиду и “Казине” у Врднику, те Архива у Сенти.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Михаљ Њилаш је указао да када се погледају подаци о раду покрајинских секретаријата, самим тим се види да је и Покрајинска влада добро радила и остваривала резултате. Од многобројних активности Секретаријата на чијем је челу, Њилаш је издвојио и презентовао три сегмента рада.
“Почео бих са израдом аката и прописа, предлога покрајинских скупштинских одлука, које су делом донете, а делом ће се тек доносити на наредној седници Скупштине Војводине, а тичу се усклађивања покрајинске регулативе са Статутом АП Војводине и законима који су у међувремену донети. То су Покрајинска скупштинска одлука о Покрајинској влади, Покрајинска скупштинска одлука о покрајинској управи, Покрајинска скупштинска одлука о јавном правобранилаштву.”
Друга активност се односе на јачање двојезичне наставе у Покрајини. Секретаријат се у овом пројекту већ годинама труди да развије билингвалну наставу. “Ми смо у томе пионири у целој Србији и мислим да ће се искуство које смо стекли сигурно користити у Републици, односно у Министарству за образовање”, сматра Михаљ Њилаш.
“Трећа тема су наши пројекти који се односе на афирмацију мултикултурализма и толеранције у Војводини и конкурс који се односи на службену употребу језика и писама у локалним самоуправама. Нашим локалним самоуправама обезбедили смо знатна средства и велике могућности да развију службену употребу језика, сагласно својим статутима, Закону и Уставу”, навео је Њилаш.
Покрајинска влада ће овај Извештај доставити Скупштини Војводине ради информисања посланика.
