Нови Сад, 9. април – Данас је у Новом Саду Покрајинскои омбудсман организовао конференцију „Размена искустава правосудних органа при спровођењу законских одредби о насиљу у породици". Конференција је организована у оквиру рада мреже „Живот без насиља" са циљем да преко осамдесет представника судова, тужилаштава, органа за прекршаје, здравствених, образовних и установа социјалне заштите, полиције и невладиних организација из двадесет и шест војвођанских општина потписница меморандума о сарадњи у оквиру поменуте мреже размотре искуства у вези примене и спровођења одредби о насиљу у породици у оквиру Породичног закона и Кривичног законика четири године након њиховог усвајања. Отварајући конференцију др Петар Теофиловић, покрајински омбудсман, истакао је да је насиље у породици у последњих неколико година све видљивије у јавности захваљујући напорима свих друштвених актера који се овом темом баве да се о овом проблему првенствено јавно проговори, да се истакну његове последице, да се жртве оснаже да изађу из ситуација насиља у породици, као и да се оно представи у свом правом светлу: као негативна друштвена појава која се тиче целог друштва.
У свом уводном излагању Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, навела је да се Покрајински омбудсман и у 2008. години бавио питањем поступања надлежних органа управе у АП Војводини у случајевима насиља у породици. Из података прикупљених од полицијских управа, органа за прекршаје, тужилаштава, судова и центара за социјални рад приметан је пораст броја пријављивања случејева насиља у породици у односу на претходне године. Детаљнијим увидом у податаке и случајеве стиче се утисак да код грађана/ки јача поверење у институције по питању могућности решавања њихових проблема у вези са насиљем у породици.
Говорећи о насиљу у породици из угла породичног закона, Вера Вујичић Марић, судиница Општинског суда Нови Сад нагласила је се у последње три године у судовима удвостручио број предмета у вези насиља у породици, али и да се једна трећина њих у поступку пред судовима завршава повлачењем тужбе против починиоца. У том контексту посебно забрињава питање тзв. немих сведока насиља, тј. деце, која насилни модел понашања усвајају већ у породици. Такав модел понашања се на дечјем узрасту најпре испољава као вршњачко насиље, а касније и као насиље у породици. Превасходни задатак судства у том контексту је ефикасно реаговање на насиље у породици у циљу његовог спречавања и санкционисања, као и слање јасне поруке јавности да је оно за сваку осуду.Слободан Јосимовић, заменик општинског јавног тужиоца у Зрењанину, у свом излагању посебно се бавио изазовима спровођења заштите од насиља у породици у пракси, илуструјући кроз позитивне примере сарадње институција на локалном нивоу у Зрењанину неке од могућих начина ефикасног заједничког поступања полиције, тужилаштва, центара за социјални рад и судија за прекршаје. Међутим, у пракси су још увек спорне неке од одредби, односно дефиниција врста повреда које настају услед насиља у породици, а чија је тежина битна када се одлучује да ли покранути кривични или прекршајни поступак. По његовом мишљењу, потребно је још дорадити одредбе које се односе на насиље над малолетним лицима, као и поново одредити неке категорије починилаца (нпр. чланове породице), пошто на основу постојећих закона неке од њих могу да избегну кривично гоњење у оваквим случајевима. Једна од похвалних одредби релевантног законодавства је она која наводи да је за покретање кривичног поступка у случјевима насиља у породици довољна једнократност поступка, што до 2006. године није био случај.
Марина Мијатовић из Београдског центра за људска права говорила је о судској пракси и сарадња државних институција, наводећи искуства са конкретних суђења за насиље у породици. У тим поступцима су примећене следеће тенденције: да судије имају осуђујући став према жртвама, да су у појединим случајевима су судије и директно окривиле жртве да су проузроковале насиље, да се мере заштите од насиља у породици се ретко изричу, те да су казне изречене на основу Кривичног законика изузетно ниске. Са аспекта самог судског поступка значајна су питања разлике у значају између медицинских налаза и исказа сведока, те утицаја раније осуђиваности на одмеравање казне у поступку у вези насиља у породици.