Нови Сад, 28. април – Пројекат Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу «Формирање  акционе групе  за превазилажење  изазова насталих због поплава», Министарство финансија Републике Србије је у конкуренцији више од 200 пројеката, изабрало међу десет примера добре праксе спровођења пројеката у оквиру програма прекограничне сарадње у Србији, финансираних из ЦАРДС програма. Тим поводом ће на годишњој конференцији програма прекограничне сарадње "Од ЦАРДС до ИПА фондова", аутору пројекта из Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу Роланду Кокаиу, потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић уручити захвалницу.Награђени пројекат реализован је у оквиру програма прекограничне сарадње Србија-Мађарска с партнером, Јавним друштвом Дунав Криш Мориш Тиса -Агенцијом за Еврорегионални развој, а укупна вредност услуга и добара реализованих на територији АП Војводине је 285.000 евра. Реализацијом пројекта створени су сви технички и људски услови који доприносе унапређивању спречавања од поплава и омогућено је успостављање прекограничне сарадње по целој вертикали у области превентиве, интервенције и враћања у првобитно стање. У оквиру пројекта, осим евакуације становништва с угроженог подручја, набавком "мобилног села" за 400 особа, омогућен је и њихов смештај, у нормалних животним условима.
Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу Борис Барјактаровић сматра да је ово признање дошло као потврда професионалног и континуираног рада у секретаријату. Барјактаровић наглашава да ово није први пут да је секретаријат награђен за успешне пројекте.
Избор нашег пројекта за пример добре праксе је само подстрек за даљи рад, али и обавеза да на путу приближивања Европској унији не посустанемо. Званичном кандидатуром Србије за ЕУ, отвориће се нове компоненте ИПА фондова односно додатни новац за пројекте биће на располагању. Ту је и Дунавска стратегија, од које Војводина и Србија очекују пуно. Међутим, морамо подићи капацитете у администрацијама и ту првенствено мислим на локалне самоуправе, од чије ће стручности и агилности у будућности највише зависити локални и регионални развој. У израду пројеката сви морају да се укључе, од општина преко факултета и других институција, до стручних појединаца, ако мислимо да спремни уђемо у ЕУ и максимално искористимо европски новац зарад побољшања квалитета живота на овом простору-закључио је Барјактаровић.