Нови Сад, 19. октобар 2012. година –  Покрајински секретар за здравство социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић, отворила је данас у Новом Саду регионалну конференцију на тему "Локална политика и здравље". У организацији Сталне конференције градова и општина (СКГО) уз подршку Швајцарске организације за техничку сарадњу (СДЦ), у Скупштини АП Војводине окупили су се представници свих војвођанских градова и општина, Министарства здравља Републике Србије, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, завода и Института за здравствену заштиту Војводине – сви кључни представници у ланцу очувања и унапређивања здравља наших грађана. Циљ је да сви заједно треба да дођу до одговора како да успешно сарађују у наредном периоду у побољшавању и унапређивању здравља житеља својих локалних заједница.

Покрајински секретар за здравство социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић је, поздрављајући присутне у име Владе Војводине, изјавила да се нада да ће данашњи скуп имати резултате који ће бити спроведени у дело. Похваливши рад Конференције која се овога пута бави важном темом – локалном политиком и здрављем, проф. др Весна Копитовић изнела је да ће наредне четири године  сарадња, на свим нивоима власти, имати  за циљ, да активним учешћем њених представника развије што квалитнију  локалну политику у области здравља.

"Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију са Владом Војводине и Фондом за капитална улагања је у протекле четири године доста урадио за здравство. До сада смо у војвођанско здравство инвестирали преко 11 милијарди динара. Најзначајнија улагања су у пројекат изградње  "Каменица 2", Клинику за акушерство и гинекологију КЦ Војводине, Специјалну болницу за плућне болести "Будисав Бабић" у Белој Цркви, Интерно одељења у Сремској Митровици.     У наредне четири године желимо да активности Секретаријата, осим на подршци терцијарној, усмеримо и на област секундарне и примарне здравствене заштите у војвођанском здравству", истакла је данас проф. др Весна Копитовић.

Такође, подсетила је да  ресорни секреатријат има успешну сарадњу са свим локалним самоуправама и да учествује у помоћи на стварању што ефикаснијег здравственог система на локалу, реконструкцијама и набавци неопходне опреме у свим локалним самоуправама, што ће остати тренд у будућности који ће се спроводити у складу са могућностима. "У Секретаријату, који је оснивач великог броја здравствених установа, а једна од њих је и Клинички центар Војводине, потом пет института и 9 општих болница, 11 специјалних болница, 8 завода за јавно здравље, оваква окупљања, где можемо доћи једни до других, представљају циљ како бисмо вам помогли. Нагласила бих да су ребалансом буџета који треба 25. октобра да буде усвојен у Скупштини АП Војводини, планирана средства за примарну здравствену заштиту, коју Покрајина такође жели да унапреди и побољшава, без обзира што се налази под окриљем града", речи су проф. др Копитовић са данашњег отварања Конференције која се бавила бољитком здравствене политике у локалу, уз отворен позив присутнима за обраћање покрајинском ресорном секретаријату, који је спреман да изађе у сусрет струци и спреман на сарадњу на свим нивоима.

Према речима чорђа Станчића, генералног секретара Сталне конференције градова и општина, оно што треба да допринесе заједничкој сарадњи када је реч о креирању политике у области унапређивања здравља у локалним заједницама, јесте формирање локалних савета за здравље. Ова тела састављена од кључних актера у секторима здравства, али и образовања и социјалне заштите, невладиног сектора и локалне самоуправе, међусобном сарадњом и активним учешћем треба да развију што квалитетнију локалну политику у области здравља.

Помоћник министра за здравље др Дубравка Шарановић Рацић истакла је да Министарство здравља Републике Србије јавно здравље или народно здравље, препознаје као приоритетно у наредном периоду. Циљ је да се повежу заводи за јавно здравље, локална самоуправа "па по вертикали да заједнички утичемо на смањење броја кардиоваскуларних и малигних болести". Како је рекла, то раде и друге земље, али можда имају други вид организације, али смо ми то прилагодили нашем систему здравствене заштите и то траје већ четири године. Дубравка Шарановић Рацић уверена је да је ово начин да се кроз заједничку сарадњу успе у томе да Србија  у оквиру Европе више не заузима висока места по броју оболелих као, на пример, од карцинома грлића материце. Ради вођења конзистентне локалне здравствене политике, свака локална самоуправа треба да оснује локални савет за јавно здравље. То тело треба да прати спровођење локалне стратегије јавног здравља и оцењује њене ефекте на здравље становништва, са нагласком на смањење неједнакости у коришћењу здравствених услуга.