У Галерији Матице српске одржана је промоција приручника “ Biz&Art: ка одрживим партнерствима привреде и културе”. Осим промоције приручника одржан је и инструктивни семинар за унапређење знања у овој области за институције културе, цивилне иницијативе и друге заинтересоване стране са територије АП Војводине.
У циљу стварања одрживих партнерстава између културних институција и привреде, као и унапређења постојећих, 2013. године Група за креативну економију покренула је пројекат „Biz&Art: ка одрживим партнерствима културе и привреде“. У првој фази овај пројекат обухвата активности на подизању јавне свести о користима сарадње привреде и сектора културе, афирмацији нове генерације корпоративних филантропа, повећању знања професионалаца у култури о овом облику финансирања пројеката у области културе и уметности, могућностима сарадње са корпоративним сектором и успостављању међусекторске сарадње између културе и привреде. Пројекат унапређења корпоративних извора финансирања културе кроз Biz&Art партнерства подржао је у 2014. години Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине.
Тим поводом учеснике данашњег скупа поздравио је покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, који је говорио о ставовима и активностима ресорног секретаријата, када је у питању креативна економија.
“Пре неколико година у Словенији, тачније у Марибору, одржана је велика међународна конференција која је као тему носила назив “Креативна економија” и где су учесници из целе Европе причали о својим искуствима и која је на нас имала велики утицај да почнемо и ми да размишљамо на другачији начин,” рекао је секретар Грујић. “Пре десет дана, са тим у вези, у Скупштини Војводине организовали смо међународну конференцију посвећену индустријском наслеђу, где су учешће узели осам говорника из Европе и исто толико наших стручних људи. Овој конференцији претходила је озбиљна публикација Завода за културу Војводине “Нови креативни простори Војводине”, у којој је обухваћено преко 40 објеката у Војводини, који би се могли подвести под индустријско наслеђе, али се питање поставило, ми имамо објекте, имамо план и програм њиховог адаптирања и сређивања, али са којом наменом? То је управо тема креативне економије и са тим у вези напоменуо бих да је Секретаријат за културу и јавно информисање почео са реконструкцијом и адаптацијом врдничке “Касине”, и то место на Фрушкој гори јесте тема о којој говоримо, јер се ту налази затворен рудник, налази се термална бања и налази се стара коњушница, добро очувана. Заправо, говори се о повезивању неколико области, са једне стране култура, туризам, а са друге здравство и спорт. Када се неколико таквих области преплету и из тога изађе економски одржива прича, онда смо на прагу онога што зовемо културном економијом данашњице. Сличну причу имамо и у Новом Милошеву и “Житном магацину” и на неким другим локацијама у Војводини, али прави пример односа привреде и културе заправо ћемо наћи на фестивалу “EXIT”, а то је нешто што је одрживо и што може да привуче нове партнере. Нажалост, недостатак средстава је очигледан и култура, као таква трпи последице времена у којем живимо и зато сматрам да пројекат Biz&Arta јесте нешто добро, нешто што може доказати да култура може да доноси паре и са којом се може сарађивати, јер култура треба да се посматра као инвестиција, а не као трошак, ” закључио је у свом излагању секретар Грујић.
Тијана Палковљевић-Бугарски, управница Галерија Матице српске поздравила је присутне испред ове институције културе, нагласивши да данас имамо прилику да од Групе за креативну економију чујемо искуства и истраживања, која ће нам показати на изглед тренутно неспојиве односе, а то су привреда и култура.
Проф. Гојко Рикаловић са Економског факултета Универзитета у Београду, рекао је да баш однос подршке Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање у издању приручника јесте пример креативне економије, у препознавању доброг пројекта, који треба да пронађе своје упориште и у привреди. Сам сектор привреде, данас код нас, није у великој мери свестан да управо са културом много тога постиже, не само кроз пореске олакшице или своју промоцију, већ и за шире поље свог деловања и препознавања на тржишту.
Христина Микић из Групе за креативну економију представила је приручник и говорила је на тему: ”Шта су Biz&Art партнерства и како направити добар Biz&Art пројекат?”. Она је подсетила да су велике светске корпорације до 1985. године на првом месту свог ангажовања имале културу као циљ, а тек потом образовање, здравство и неке друге области, да би се данас култура у привредној скали нашла на много нижој лествици друштвено-одговорног пословања.
Соња Конаков Свирчев из Ерсте банке говорила је о томе шта и како финансира ова банка, док је Тијана Палковљевић-Бугарски причала о стратегији повезивања традиције и иновације у сарадњи са корпоративним сектором.
Наташа Павловић Бујас из Blumen group причала о њиховим искуствима и како анимирати компаније да виде додату вредност у културном пројекту. Ненад Јовановић из Српског народног позоришта причао је о томе како су почели сарадњу са компанијама и која су њихова искуства.
