У Заводу за културу Војводине данас је представљена књига и ЦД издање „Нови креативни простори Војводине“ резултат једногодишњег рада на истоименом пројекту вођеном у оквиру развојних истраживања ове културне установе.
У представљању овог значајног издања учествовали су аутори архитекта Војислав Девић, др Бисерка Комненић и директор ЗКВ Владимир Копицл, а своје виђење проблематике развоја креативних индустрија у Војводини изнео је секретар за културу и јавно информисање АПВ Славиша Грујић. Пројекат је представљен у штампаном и дигиталном формат и доноси резултате истраживања, анализе и методологију избора објеката сада ван функције, који су процењени као најподеснији за ревитализацију и са потенцијалом да буду поново оживљени и са новом сврхом, послужили развоју креативних индустрија. Уз детаљно представљање и анализу 47 објеката у 17 градова и општина Војводине, објављени су и прилози стручњака посвећени економској валоризацији ових објеката и њеном уделу у области ревитализације културног наслеђа.
Поздрављајући присутне у име покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање секретар Славиша Грујић је рекао да је књига добар почетак у промовисању индустријског наслеђа Војводине и свих њених нових креативних простора.
“Ово је међународна година индустријског наслеђа, која се на различите начине обележава како код нас, тако и у Европи” рекао је секретар Грујић и најавио “да ће се од 14. до 16.маја у Скупштини АП Војводине одржати велика конференција под називом “Индустријско наслеђе у функцији стварања нових креативних простора и одрживог културно/економског развоја” у којој ће учешће узети бројни стручњаци из ове области, како из наше земље, тако и из региона. То ће бити наставак данашње приче, где ћемо кроз разговор и сарадњу видети на који начин су други успели да доведу у нову намену објекте свог индустријског или културног наслеђа На ту тему ће говорити колеге из Мађарске, Румуније, Хрватске, из Института за регионализам из Аустрије, гости из Енглеске, Чешке, Луxембурга, из наших бројних локалних самоуправа, са истим циљем и задатком, а то је анализа и процена могућности за искоришћењем индустријских објеката у неке нове намене. Са тим у вези напоменуо бих да је секретаријат за културу и јавно информисање отворио нека поглавља у овој теми, тако да поред организовања велике међународне конференције ћемо пружити подршку и некој од продукцијских компанија за снимање докуменатрног програма на ову тему, а жеља нам је да дамо и подршку оснивању приватних музеја, путујућих позоришних трупа, индустријском наслеђу, креативној индустрији, креативној Европи, па чак и ЕXИТ фестивал можда може да пронађе себе, у оквиру пројекта индустријског наслеђа.
Управа за имовину Покрајине за сада има два објекта која се сматрају индустријским наслеђем. Један је преводница – Млин у Малом Стапару, а други је стара коњушница у Бањи “Термал” у Врднику, која је у добром стању. Ту заправо говоримо о креативној индустрији, јер на примерима из комшилука Хрвати су у Лабину преуредили затворени рудник и од њега направили културно-туристичку атракцију, а слично су то урадили и у Словенији у Идрији, на чијим примерима можемо и ми завршити наше руднике, који висе не раде” рекао је у закључку свог излагања секретар Грујић.
По речима директора Владимира Копицла пројекат на детаљној изради стања трајао је годину дана, јер тема која се обрадила у њој односи се на “Нове креативне просторе Војводине” што је важно за креативну индустрију, економију културе, социјализацију амбијента и много тога, што се обрађује у овој књизи. Копицл је нагласио да на овај начин, за почетак желимо да промовишемо и ставимо акценат на креативну индустрију у Војводини и зато су у њеној изради учествовали стручњаци из разних области.
Архитекта Војислав Девић је израдио практичну аналитику стања, односно, преглед напуштених и недовољно искоришћених објеката у АП Војводини са анализом и проценом могућности њихове трансформације у објекте културе. Др Бисерка Комненић се бавила економском валоризацијом и њеним значајем у области ревитализације објеката културног наслеђа, док је мр Христина Микић написала своје виђење креативних простора Војводине, о новим хоризонтима развоја културе и креативних индустрија.