Прва генетска лабораторија у Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине и нова лабораторија за вантелесну оплодњу Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду почеће са радом за три дана, у суботу, 21. марта 2015.
“Пацијенти ће бити у прилици да добију и бржу и јефтинију генетску дијагнозу. Имамо намеру да анализирамо све, на пример ћелије ембриона добијених вештачком оплодњом и вратимо хромозомски здрав ембрион мајци”, каже др Милан Обреновић из Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
Ове лабораторије је финансирао Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију кроз посебан програм унапређења лечења стерилитета биомедицинским потпомогнутим оплођењем и преимплантационом генетском дијагностиком (ПГД) на територији АП Војводине. До сада је уложено више од 46 милиона динара, а у 2015. години планирано је улагање у рад ових лабораторија још 12 милиона динара.
Војводина има добро развијену пренаталну и постнаталну цитогенетску дијагностику, али молекуларна дијагностика моногенских болести није постојала, осим уведене дијагностике за цистичну фиброзу на Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. До сада су пацијенти упућивани у дијагностичке центре ван наше земље, будући да код нас постоје тешкоће за успостављање прецизне дијагнозе.
Проф. др Весна Копитовић, покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и демографију истиче да је Клиника за гинекологију и акушерство КЦ Војводине и до сада имала квалитетне резултате када је реч о вантелесној оплодњи, а од сада ће бити још бољи тиме што ће омогућити пацијентима једну софистицирану, веома скупу методу. Наиме, пре него што се врати ембрион, знаће се да ли је здрав.
“Преимплатациона генетска дијагностика је веома важна и ова безопасна метода користи се код оних пацијената код којих раније није успевала вештачка оплодња, који имају оптерећену анамнезу, породичну анамнезу са одређеним болестима које се могу открити на овај начин”, закључује Копитовић.
Брзина издавања налаза је кључна код ПГД, али је такође изузетно битна и за пренаталну дијагностику. Скраћивање периода до издавања налаза од скоро две недеље при пренаталној дијагностици плодових вода као и ранији резултати анализа чупица остављају могућност за правовремене интервенције у случају патолошког налаза. Брзо издавање резултата молекуларно-генетских анализа представља огромно психичко олакшање за труднице и будуће очеве.
Предности молекуларно-генетске дијагностике у односу на досадашњи цитогенетски приступ су могућност откривања већег броја наследних болести (моногенске и већина хромозомских неправилности), прецизнија дијагностика, брже издавање резултата и врло често јефтинија анализа.
“Постојање овакве лабораторије знатно олакшава планирање породице код оболелих јер омогућавају прецизну пренаталну дијагностику у случају трудноће оболеле особе или трудноће партнерке оболеле особе”, закључује покрајинска секретарка.
