Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, уторак, 28.10.2008

Радни састанак председника војвођанских општина и Извршног већа АП Војводине

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 28. октобар – У Спортско-пословном центру «Војводина» данас је одржана трећа по реду манифестација о  развоју општина у Војводини под слоганом:»Ризница Србије». Током целодневног програма 50 представника војвођанских општина, од чега је 40 председника локалних самоуправа, су разговарали о бројним темама,које се односе на унапређење рада, стечена искуства и знања, као и о будућој стратегији развоја локалних самоуправа. Присутнима се том приликом обратила покрајинска секретарка за међуопштинску сарадњу и локалну самоуправу Јадранка Бељан-Балабан и Јелена Марковић из Тима потпредседника Владе Србије др Божидара Ђелића, за спровођење стратегије за смањење сиромаштва под слоганом «Стратегијом до бољег живота». Јадранка Бељан-Балабан је нагласила да је главни циљ овог секретаријата бржи развој општина, а по новом Закону о локалној самоуправи, свака општина је дужна да направи стратегију свог развоја, у границама могућности. Стратегија општег  развоја војвођанске привреде,  састоји се  од 14 приоритетних програма привредног развоја,  донеће  бољитак и у сваку општину. – У покрајинском секретаријату је недавно завршен и конкурс за унапређење рада, на који се одазвало 25 општина од укупно 45- рекла је Бељан-Балабан. -Средства ће бити расподељена следећег месеца, када ће се и потписати уговори са председницима општина, а то ће бити наша даља водиља за што бољу и успешнију сарадњу, чешћу комуникацију и ослушкивање потреба локалних самоуправа- нагласила је на крају Јадранка Бељан-Балабан. Јелена Марковић је представила  Стратегију смањења сиромаштва, која је донета 2002.  и треба да се реализује до 2010. године. У време припреме ове стратегије у Србији је  око милион људи живело испод границе сиромаштва, на основу параметара који су утврђени. Данас се тај број смањио на пола, а то подразумева да 500 хиљада људи живи са нешто више од 8.000 динара месечно. У ову цифру убрајају се углавном људи старији од 65 година, вишечлане породице, породице у којима нема запослених и често са ниским степеном образовања. Истраживања су показала и велике регионалне разлике у развоју, тако да је најсиромашнији део државе југоисточни део Србије,а много мање сирошних има у  Војводини. По речима Марковићеве, сиромаштво се смањило захваљујући добрим мерама државе, које ће и даље трајати све док се у потпуности  ова цифра не смањи. Зато је важно не само спроводити ову  Стратегију, већ и преузети иницијативу која има неколико делова, а један од најважнијих је институционални механизми сарадње Владе Републике Србије и цивилног сектора са представницима локалне самоуправе, која најбоље зна колико људи живи на овој граници и како им се може  најбоље помоћи.     

fixed-img