Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, четвртак, 21.02.2008

Разговор о стандардизацији ромског језика

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 21. фебруар – Поводом Међународног дана матерњегјезика, Филозофски факултет у Новом Саду, у сарадњи са Покрајинскимсекретаријатом за образовање и културу, организовао је презентацију завршнихрезултата пилот истраживања под називом “Стандардизација ромског језика:питања терминологије&рдqуо;. Пројекат је финансирао Покрајински секретаријат занауку и технолошки развој, а реализован је под руководством проф. др СвенкеСавић.
 – Уједињене нације су прогласиле 2008. годинуМеђународном годином језика да се укаже дужна пажња свим језицима света безобзира на престиж државе у којој се језик користи. Посебно треба да бринемо ојезицима који имају тенденцију да нестану, а један од тих језика је и ромски. Узимајућиу обзир Декаду Рома, препознали смо потребу да се створе услови за стандардизацијуромског језика. Ово је веома велики посао. Први задатак је образовање стручнихкадрова који ће моћи да раде на стандардизацији језика, заједно са стручњацимаиз већинског народа који у овој области имају више знања и искуства – рекла јепроф. др Свенка Савић.
Она је нагласила да је пилот пројекат први корак устандардизацији ромског језика. Обухваћена је администартивно-правнатерминологија у преводу Устава Србије на ромски језик, у Конвенцији о правима детета,лексичко-семантичка анализа Одлуке о оснивању Канцеларија за инклузију Рома иупотреба форми учтивости у ромском и српском језику.Др Золтан Јегеш, ресорни покрајински секретар рекаоје да је важно да се свакој заједници омогући неговање културе и матерњегјезика. Ромски језик би требало потпуно стандардизовати. Покрајина настоји данизом мера створи услове за образовање Рома на матерњем језику одпредшколских установа и основних школа до формирања катедре на Учитељскомфакултету у Вршцу, где ће се образовати учитељи на ромском језику.
Учесницима скупа обратио се и проф. др Мато Пижурице,са Одсека за српски језик и лингвистику, који је рекао да је ромска заједницабез матичне земље, без дефинисаног корпуса у етно-језичком смислу, смештена уконтексту разнородних култура, дијалекатски раслојена, с малим бројемафирмисаних романолога, међу којима готово да нема квалификованих лингвиста,односно језикословаца којима би ромски језик био примарна научна преокупација. Удатим околностима за језик Рома у почетку треба обезбедити бар три основнаприручника којима се утемељује језички стандард – правопис, граматику иречник, укључујући и буквар на почетку – рекао је проф. др Пижурица.

fixed-img