Унапређење сарадње у области пољопривреде, пре свега у млекарству и повртарству, у обостраном је интересу АП Војводине и немачке савезне покрајине Баден-Виртемберг, истакнуто је на данашњем састанку потпредседника Покрајинске владе и покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислава Богарошког и др Курта Мецгера, руководиоца Сектора за пољопривреду у Дистрикту Штутгарт, у покрајини Баден-Виртемберг.

На састанку је истакнуто да ће у наредном периоду бити конкретизовани облици сарадње двеју покрајина, најпре кроз повезивање експерата и научних институција из Војводине и Баден-Виртенберга, у циљу размене знања и искустава у области квалитета и безбедности хране.

Потпредседник Богарошки је у разговору истакао да је СР Немачка највећи трговински партнер покрајине Војводине, али да у структури трговинске размене пољопривредни производи нису довољно заступљени.

„Могућности за унапређење пољопривредне сарадње су вишеструке. Поред сарадње у области млекарства и повртарства, разменићемо и искуства у вези са унапређењем малих прерађивачких капацитета, јер је то развојни концепт који је у обе покрајине препознат као успешан“, казао је потпредседник Богарошки, који је госту из Немачке представио мере подршке ресорног покрајинског секретаријата војвођанским пољопривредницима, са акцентом на инвестиције у воћарство, пластеничку производњу, наводњавање и мале прерађивачке капацитете.

Др Курт Мецгер је истакао да Војводина и Баден-Виртемберг имају сличну пољопривреду структуру, а тиме и широк спектар за унапређење сарадње. Он је додао да је да Дистрикт Штутгарт у протеклом периоду успешно користио средства Европске уније за унапређење малих прерађивачких капацитета, те да ће то искуство радо пренети партнерима из Војводине. Мецгер је такође додао да у оквиру сарадње две покрајине треба повезати мала и средња предузећа која се баве пољопривредом, као и пољопривредна удружења.

Након састанка у Покрајинској влади, др Курт Мецгер је у пратњи домаћина посетио штанд Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, а потом и БиоСенс Институт, где је му руководство Института представило пројекте у вези са применом савремених информационих технологија у пољопривреди.