Нови Сад, 31. август – Канцеларија за инклузију Рома Извршног већа АПВ у сарадњи са Институтом за јавно здравље Војводине и Матицом ромском у Србији организовала је, у Скупштини АПВ, презентацију резултата пројекта „Процена санитарно хигијенских услова становања и здравствене безбедности воде за пиће са предлогом мера у насељима са претежно ромском популацијом на територији Града Новог Сада." О значају пројекта и његовим резултатима говорили су директорка Института проф. др Марија Јевтић и директор Канцеларије Душко Јовановић, док су пројекат представиле мр Снежана Укропина, члан пројектног тима и др Милка Поповић, координатор пројекта.
Према речима др Марије Јевтић остварени су основни циљеви пројекта. Осим процене хигијенских услова становања и здравствене безбедности воде за пиће у ромским насељима, издвојени су приоритети и предлози мера за унапређење тих услова. Најбитније је да се укаже на значај свести ромског становништва о унапређењу санитрно-хигијенских услова становања, казала је проф. др Јевтић.
Душко Јовановић је истакао да се пројектом желела скренути пажња на тешке услове у којима живе Роми, али и да се покрену слични у другим локалним заједницама. Чињеница је да највећи број ромске популације живи у енклавама без основне инфраструктуре, односно, без воде, струје и путева, навео је Јовановић и додао да је важно да се покаже и какве све последице има коришћење бактериолошки и хемијски неисправне воде, посебно на децу, где је и највећи проценат оболевања од цревних инфекција. Јовановић је истакао и да Извршно веће АПВ улаже напоре у решавање питања становања у ромским насељима, наводећи да је Фонд за капитална улагања у ту сврху издвојио око 300 милона динара, те да је од почетка године утрошено 50 милиона динара у изградњу инфраструктуре. Као пример навео је недавно завршену изградњу прикључака за воду у 400 ромских домаћинстава у општини Житиште.
Пројекат је обухватио 362 домаћинства на пет локалитета. Само 3,2 посто представника домаћинстава је запослено и стално прима плату. У &фрац34; домаћинстава живела су деца млађа од 10 година, а у 4 од 5 стамбених објеката прилази се земљаним путем или туцаником. Свако четврто домаћинство са 10 или више становника живело је у објекту испод 40м2. Здравствена исправност контролисана је у четири узорка непречишћене воде за пиће, односно воде из бунара и сви су били неисправни. Вода коришћена из водоводне мреже ЈКП „Водовод и канализација" била је исправна, али је проблем што ромска домаћинства немају прикључке у кући, већ користе дворишне чесме. Предлог мера за унапређење санитарно-хигијенских услова ромских насеља подразумева, између осталог, унапређење животног окружења у ромској заједници, снабдевање исправном водом за пиће, прикључак за канализациону мрежу, регулисано уклањање чврстог отпада и решен проблем становања, речено је на данашњем скупу.