Нови Сад, 23. август – Др Петар Теофиловић,покрајински омбудсман, је данас примио делегацију Високог комесаријатаУједињених нација за избеглице (УНХЦР-а) коју је предводио ЏонЕндру Јанг (Јохн Андреw Yоунг), шеф службе за правну заштиту и трајна решења припредставништву  ове организације у Србији.Ово је тек један од низасастанака које ова делегација обавља са циљем да истражи положај Рома у Војводиниу светлу недавно потписаног споразума о реадмисији.  Полазећи од чињеницеда све већи број Рома из Србије тражи азил у суседним земљама чланицама ЕвропскеУније, на састанку је било речи о чиниоцима који Роме и припаднике других националнихмањина подстичу на такав корак. Све већи број написа у медијима који се баве насиљеми кршењем основних људских права ове етничке заједнице ствара утисак да у основињихове мотивације да напусте Србију лежи кршење појединачних и колективних људскихправа.Износећи своја искустваиз четворогодишњег рада канцеларије, др Теофиловић је истакао да се, упркос бројнимслучајевима који доспевају у јавност, Покрајинском омбудсману обратио мали бројРома који су се жалили на кршење њихових људских права искључиво на основу њиховеетничке припадности. Људска права Рома у Војводини се најтеже остварују у социјалнојсфери, затим сфери образовања и запошљавања, те се представке грађана Војводинекоји се изјашњавају као Роми у Покрајинском омбудсману превасходно односе на овеобласти. Као пример наведен је случај једне ромске породице из Новог Сада којојје, након што се обратила омбудсману и преговора са јавним предузећем чији је дужникбила због свог лошег материјалног положаја, омогућено да своја дуговања отплаћујеу ратама, уместо да јој се услуге овог предузећа ускрате због дуговања.Војводина је до сададоста учинила на омогућавању остваривања људских права ромске националне заједнице,без обзира на то да ли се ради о староседеоцима, избеглим и расељеним лицима илиазилантима. На основу онога што доспева у јавност извесно је да су случајевикршења људских права Рома појединачни, али и да се систематски не предузимајусвеобухватније мере на свим нивоима усмерене ка превенцији таквих догађаја убудућности. У том контексту свакако да је неопходан и већи ангажман и спремностромске заједнице да се на свим нивоима залаже за решавање својих проблема и остваривањељудских права на појединачном и колективном нивоу. На крају је закљученода ће питање Рома у Србији и Војводини бити још дуго актуелно с обзиром на тода се не зна ни колико тачно Рома има у нашој земљи. Положај Рома у Војводини сесуштински не разликује много од положаја Рома у било којој европској држави, доксу разлози за њихов одлазак из земље превасходно социјално-економске природе.